Ne pišem ovo zbog lepote, nego da mi bude lakše. Da se oslobodim sopstvenih sumnji u ispravnost onoga što sam radila ili da ih konačno potvrdim. Ne pišem ovo zbog dela i ne pišem ga da ono bude lepo, nego istinito. Draž jeste upravo u tome. Baš zbog odsustva zagonetnosti i tajni. Htela bih da ako je to ikako moguće, ostvarim saglasnost između istine kao izvora nadahnuća i slobode i sopstvenih namera koje su me kao posledica rasprave u meni samo udaljavali od istine o meni samoj.

Čak, ne vidim razliku između mene i ovoga što počinjem da pišem i bilo koje životinje koja se pari i ne pita se hoće li joj potomstvo biti lepo. Kada bi divlja svinja razmišljala o lepoti svojih prasića nikad ih ne bi pravila. Pa, tako i ja. O lepoti neću razmišljati ili bar neću u meri u kojoj mi osećaj za estetsko bude dozvoljavao.

Pretpostavljam da ni samoj sebi neću uvek biti logična, ali uostalom ni sam život nije uvek logičan. Koliko puta sam se u to uverila! Ili možda jeste logičan, samo ja tu logiku ne shvatam.

Pitam se hoću li na stranicama koje dolaze uspeti da se oslobodim svoje tajne koje ni sama nisam svesna, koja će možda nekako isplivati i koja bi od nekog mogla biti prepoznata. Možda mi se moja tajna čini suviše značajnom, možda preterujem, ali ona je moja i meni najvažnija.

Ne pišem ovo ni da neko morališe nad ovim, da se moralno određuje ili naslađuje. Pa ni ja sebe neću u tom smislu procenjivati. Tako sada mislim.Kao što ne bih volela kritizersku interpretaciju i tumačenje onoga što pišem, još više bi mi smetalo neko primitivno objašnjenje i demistifikacija oslonjena na poznavanje mene i mojih tajni. Priznajem, ne bih uživala da neko meni samoj otkrije nešto što nisam znala ili čega ni sama nisam bila svesna. Uostalom, ako ovo nekome i dođe u ruke jednog dana, nadam se da mu neće biti ni gadno ni uvredljivo. Kada ovo jednog dana postane prošlost neće više biti opasno bilo po koga, nego samo poučno, a možda i interesantno. U stvari, više interesantno nego poučno, jer se niko nije naučio na tuđem iskustvu.

========================

Za koji minut krenuću kroz vreme, mada mislim da je bolje reći da će vreme prolaziti kroz mene. Da, baš tako, pustiću da vreme prođe kroz mene.

Ko zna šta će od ovoga ispasti, dokle ću imati snage da se borim sa sobom i svojim sećanjima, ali čini mi se da je bolje da se kajem zbog pokušaja da nešto uradim, nego da se kajem što zbog lenjosti nisam uradila ništa. Ako budem osetila da ovo radim sa naporom samoj sebi ću pokazati da ipak nisam umetnik. Umetnici se prepoznaju baš po odsustvu napora kad nešto rade. Mada, nije mi ni cilj da sebi bilo šta ovde pokazujem i dokazujem. Pa ni da budem umetnik. Ja sam ipak samo prevodilac. Zato, možda bi mi bilo lakše da je ovo što sledi neko već napisao, a meni ostavio samo da prevedem. Uz malo prevodilačke slobode!?

========================

Dužna sam ti još jednu priču! Onu o sebi. Ono što sam ti pričala o defileu muškaraca kroz moju sobu nije baš potpuna istina. U stvari uopšte nije bila istina.

Priču o golim muškarcima koji uskaču u moj krevet i iskaču iz njega prepuštajući ga sledećem, zamenjujem onom pravom. Bilo ih je, ali ne toliko. Htela sam da budem velika u tvojim očima makar po cenu da izgledam kao radodajka, pa sam izabrala taj način da budem ravnopravna sa tobom. Koliko toliko! To je bila neka moja odbrana, verovatno potpuno iracionalna, a da bi mogao da me shvatiš, mada ovo nećeš nikad videti, moraću da počnem od početka. Možda je to ona šetnja po kiši koju sam i sebi i tebi uskratila. Osećam da će i meni biti lakše, makar i posle toliko godina.

Sećam se da su mi se prvi poljupci užasno gadili. Pomisao da treba da sastavim usne i jezik sa nekim uopšte mi nije bila prijatna.Ti poljupci bili su nespretni, pomalo bolni, a razmenjivala sam ih jednim klincem iz kraja. Bila sam sedmi, a on osmi razred. Oboje potpuni početnici. Uopšte mi se nije dopadao, ali bilo je važno imati dečka. Pa makar i nižeg od sebe. Bila sam tada viša od svih dečaka koji su se kretali u mom okruženju.

Možda nisam bila naučena da uživam u poljupcima, možda je sve došlo prerano, nije bilo vremena da osetim ljubav i povežem je sa svojim telom koje je ličilo na telo žene.

Ipak, dolazi jedno malo dopadanje, ne znam da li da to nazovem prva ljubav, jer to iz ugla odrasle osobe nema nikakve veze sa ljubavlju. Godinu dana stariji dečko, opet iz kraja. Ja sada osmi razred, prkosi prvog dopadanja, neizlaženje na sastanke, moja i njegova nespretnost i neiskustvo u međusobniom odnosima koje nije moglo biti prekriveno zaljubljenošću, jer nje nije ni bilo.

Bila je zima. Jedne subotnje večeri, znam da je bila neka slava, kada njegovi nisu bili kod kuće, u njegovoj sobi, na njegovom krevetu, goli oboje, pokušavamo da se mazimo. Pamtim i sada svoj stid kada sam se skinula pred da kažem muškarcem. Sećam se i odvratnosti kada sam videla njegov dignut, sam od sebe, i lice u grču mladića koji nije umeo da mi se približi ni u jednom meni prihvatljivom smislu iako sam svojom voljom došla u njegov stan. Nešto je kao pokušao da me dira po grudima i butinama, izmedju nogu, osetila sam svu njegovu trapavost i nesigurnost u tim dodirima, a onda njegova ruka bojažljivo, očigledno plašeći se odbijanja hvata moju i stavlja je na dignuti ud. Obuhvatila sam ga uz strašan osećaj da radim nešto ružno, a onda je on svojom rukom počeo da pomera moju. Posle nekoliko pokreta svršavao je po meni, mojoj ruci i butinama. Gledala sam to, a vreme kao da je vreme stalo dok je iz njega izlazilo. A onda je usledilo pitanje na koje sam i sada posle toliko godina alergična, a koje muškarci ako već nisu prepoznali, nikad ne bi smeli da postave ženi sa kojom su:  “Da li si i ti svršila?”

=========================

Pre upisa na fakultet, na moru, palo je i moje prvo istinsko zaljubljivanje. U mnogo čemu siromašno i nepotpuno, seks drugorazredni sa mladićem iz unutrašnjosti, godinu dana mlađim od mene, neiskusnim, a ja još u suštini neprobuđene čulnosti. Ali i pored svega toga zaljubljena, ne znam kako, ali zaljubljena (niko nije savršen).. Posle letovanja sledi kratak period dopisivanja, kažem mu da ga volim, iako ne shvatam značenje i jačinu te reči. Filmska romantika nestaje u gradu, zalazaka sunca i talasa mora više nema u čulima. Osećam užasnu superiornost svih vrsta u odnosu na njega. Sledi moj pigmalionski rad na stvaranju jednog muškarca kroz povremeno viđanje u Beogradu. Vidjali smo se u stanu njegovog ujaka koga je on uspevao da nagovori da izađe kad sam ja trebala da dođem. Bila sam mu prva žena sa kojom je bio i koju je ostavio čim je dobio pristojnu obuku. Kalfa je obučavao šegrta i šegrt čim je po sopstvenoj proceni dobio dovoljno znanja odlučio je da ode! Da na nekoj drugoj to znanje primeni. Kasnije sam shvatila da je to u prirodi mladog muškarca i da mu se zbog toga ništa ne može zameriti. To je vreme kada oni otkrivaju način na koji funkcionišu kao muškarci i kada su sebi najvažniji u svakom pogledu, kada im je žena sa kojom su samo sredstvo za upoznavanje njih samih.

Sa njim sam prvi put probala oralni seks.. Sama sam to htela, nije mi tražio, verovatno se plašio odbijanja. Nisam imala nikakav emocionalni ili neki drugi otpor kada je trebalo da mu ga uzmem u usta. Toliko je bio srećan i važan samom sebi posle toga da nisam mogla da se ne pitam u čemu je tajna tolike euforije, šta se to u muškarcu događa u tim trenucima. Kasnije sam razumela. I ja sam nešto učila u toj vezi. On je bio i prvi koji je na moju želju stavio jezik između mojih nogu i koji je uz moja uputstva izazvao slatko golicanje tamo dole, ali ne i u glavi. Sa njim, uz njegovu pomoć doživela sam i svoj prvi orgazam, sasvim slučajno. Nije se više ponovilo, jer sam shvatila da je on samo sredstvo u mojim rukama, da ja pomoću njega samu sebe zadovoljavam. U krevetu sa njim vodila sam ljubav sama sa sobom, a želela sam muškarca koji će umeti da pronikne u tajnu moje vrlo komplikovane psihe i erotskih fantazija. Htela sam i da me oseti, a ne samo da mu ja govorim šta da radi. Kad je već bilo tako, probala sam da sebi ispunim još jednu želju – ......

========================

Prolazila sam kroz faze kada me je baš nervirala tvoja zatvorenost. Tvoji najviši ispovedni dometi bili su seksualni, a ja sam htela nešto više, da te čačkam tamo gde možda ne treba muškarca čačkati. Htela sam da mi pričaš o svojoj sreći, nekim promašajima u životu, o uspesima, razočaranjima, pogrešnim procenama, nesporazumima sa ljudima, otrežnjenjima. Prosto, nije mi bilo jasno da si samo seksualno okupiran i da ti je jedino ona stvar važna. Htela sam da znam šta voliš u meni, kako znaš da me voliš, celu ili u pojedinostima, onako na parče. Da li si razmišljao kakva sam, šta je to što ja tebi pružam, da li ti je to dovoljno? Da li ti možda trebaju neke osobine koje kod mene ne nalaziš? Hoćeš li ih tražiti kod neke druge, možda? Šta bi mi rekao da ja poželim nekog drugog? Da li je toliko važno da zavolim taj jebani Rock and roll? Da li je važno da dvoje ljubavnika vole iste stvari? Šta je na kraju kraje uopšte važno? I postoji li nešto važnije od najvažnijeg?

==========================

Da li se sećaš kada sam ti poslala jednu i jedinu moju ljubavnu priču koju sam ikada napisala, objavljenu u Književnim novinama ili nekom sličnom časopisu? Nisam ti je bila poslala da je ti ocenjuješ, jer sam ocenu već imala samim objavljivanjem. Nisam tražila od tebe još onako nekvalifikovanog za to da izigravaš nekog književnog kritičara. Ja ih zaista ne volim mada su oni nužno zlo, jer bi mnogo toga vrednog bez njih bilo zaboravljeno i izgubljeno za generacije koje dolaze. Očekivala sam da ćeš reći – sviđa mi se ili ne sviđa mi se! Imao si pravo da kažeš da ti se ne dopada, kao što svako ima pravo da mu se nešto svidi ili ne.

Nisam ti poslala da je ti analiziraš i seciraš, da mi je objašnjavaš i izigravaš razumnog i obrazovanog ljubavnika. Ta priča bila je moj dug jednom događaju i meni samoj. Rekla sam ti Adame da je svaka stvaralačka aktivnost zagonetka i za autora i za onoga koji je prima – bilo da se zasniva na rečitosti i obrazovanju, spontanosti ili ludilu.. Ono što sam ja pisala Adame nije trebalo razumeti, ni procenjivati, a najmanje suditi mu. Trebalo je samo usvojiti ne dovodeći ga u pitanje. To što si sudio mojoj priči pokazalo mi je da uopšte nisi bio u dodiru sa njom. Razlozi kojima si objašnjavao koliko ti se priča dopada pokazivalo je samo da veruješ da je voliš, ali ne i da je voliš, da si je celim bićem prihvatio. Pitala sam te Adame da li si primetio kako su umetnici gordi, kako veruju u ono što rade.. Koliko puta si stao ispred neke slike i pitao se – Zar je to umetnost? A, slikar kao paun, šepuri se ispred nečega na šta bi ti najradije pljunuo da te nije sramota. Zato, rekla sam ti, kad primetiš skromnost kod nekog umetnika, bilo da je pisac ili slikar, muzičar ili glumac, nemoj da misliš da se kao čovek popravio. Veruj mi razlog je mnogo prozaičniji – njemu je samo zakazao stvaralački nagon. Sve sam ti to bila napisala i verovatno još nešto usput. Sad sam se setila i ovoga.

=============================

Posebna priča bili su tvoji takozvani drugovi koje sam sretala na prijavnici kada sam ti dolazila u posetu. Nisam htela il’ nisam smela da ti pričam o svojim razgovorima sa njima, niti da ti pomenem da su mi se svi udvarali. Čak sam se pitala da li je to vojnički običaj. Bojala sam se da ne napraviš neku glupost. Ni malo mi nisu godili razgovori sa njma, jer si za mene postojao samo ti. Bilo mi te je i žao jer nisi znao sa kim deliš vojnički hleb.

Jadni mali muškarci, vojnici, ratnici, očajnici, apstinenti, drkadžije, voajeri, romantičari, egzibicionisti, mesečari, nedokazani, umorni, neiživljeni, neispavani tipovi.

Mada sam pretpostavljala da ti njima ništa ne pričaš o susretima sa mnom, imala sam nepogrešiv osećaj da oni nešto znaju i da informacije o meni ipak cure. To sam kasnije povezala sa tvojim pričama o tome da što ste duže bili odvojeni od žena i devojaka, to ste više o njima pričali. Dozivali uspomene na pokrete, uzdahe, izgled pojedinih delova tela, analizirali noge, zadnjice i grudi, sposobnost stezanja vaginalnih mišića, veštinu “pušenja”, detalje koje je sramotno ponoviti.

=============================

Rezignirano je dodao da mu se nekad čini da živimo u velikoj ludnici, iz koje uz časne izuzetke niko u stvari ne želi da pobegne. Priznao je da nema nameru da izigrava Mek Marfija pa da ludacima objašnjava šta je to sloboda ili da ih nagovara da tu ludnicu napuste. Svi koji su gledali film Let iznad kukavičjeg gnezda znaju kako se Mek Marfi proveo, a ludaci su ostali ludaci, zaštićeni i sigurni u rukama ne Velikog brata, nego Velike sestre, što mu dodje nekako isto. Rekao je da mu je žao što svi znaju kako je to maestralno odigrao Džek Nikolson, a niko ne pamti Kena Kisija koji je to napisao daleke 1962. godine. Niko nije ni čuo za njega!

U sebi je bila priznala da nije ni ona!

=================================

Postojala je zaista jedna jedina prava želja kod mene i nju je trebalo odmah da prepoznam kao tvoj dug meni.

Žena koja je sa mnom sedela u kupeu videći da se sa mnom nešto događa, brižno me je zapitala – Djevojko, što ti se dogodilo? Tebi izgleda nije dobro! Evo ti malo vode da popiješ.

Zagledala se u moje lice tražeći uzroke nagloj promeni ne samo mog raspoloženja, nego očigledno i izgleda. Mora da sam jezivo izgledala.

– Da nisu ljubavni jadi? – ovo je već bila dijagnoza.

– Da te momak nije ostavio? Bit će da jeste! Hajde, same smo ovdje, kaži što ti se dogodilo. Vjeruj mi, bit će ti lakše!

Ta žena koja tada nije imala više od tridesetpet godina bila je Zagrepčanka koja je službeno putovala u Beograd. Kad sam uspela da je malo bolje pogledam, jer sam bila okupirana sobom, videla sam koliko je lepa i markantna. Izrazita crnka, sa kosom koja joj je padala preko ramena, krupnih inteligentnih očiju, negovanih ruku (to uvek gledam), malih grudi, uskog struka i izvesno lepih, dugačkih, prekrštenih nogu, sedela je prekoputa mene i posmatrala me sa zanimanjem.

Sve sam joj ispričala. Njoj i nikom više posle toga ili bar ne u toj meri i sa toliko detalja.. I, bilo mi je lakše.

=======================================

Ali, onda, kada zađe sunce i kada kazaljka počinje da se primiče satima koji te podsećaju da je vreme za spavanje i odlazak u krevet, tada mi je bilo najteže. Noću sam se budila osećajući tvoje ruke na meni i jezik među nogama. Događalo mi se da ga osetim svojim jezikom, a budila sam se prstom u ustima. Dugo sam se pitala hoće li ti fantomski dodiri nepostojećeg tela prestati da me uznemiravaju i muče. Na kraju to se i dogodilo. Nisam te više mrzela, a želja za tvojim dodirima nestala je kao da je nikad nije bilo.

Sa druge strane nisam mogla da budem ni do kraja ravnodušna prema uspomenama na tebe. Jedan deo moga bića pripao je tebi Adame. Zauvek. Baš kao što je deo moga ukupnog bića i umro sa tobom. Znajući da je živeo.

================================

Ali, onda, kada zađe sunce i kada kazaljka počinje da se primiče satima koji te podsećaju da je vreme za spavanje i odlazak u krevet, tada mi je bilo najteže. Noću sam se budila osećajući tvoje ruke na meni i jezik među nogama. Događalo mi se da ga osetim svojim jezikom, a budila sam se prstom u ustima. Dugo sam se pitala hoće li ti fantomski dodiri nepostojećeg tela prestati da me uznemiravaju i muče. Na kraju to se i dogodilo. Nisam te više mrzela, a želja za tvojim dodirima nestala je kao da je nikad nije bilo.

Sa druge strane nisam mogla da budem ni do kraja ravnodušna prema uspomenama na tebe. Jedan deo moga bića pripao je tebi Adame. Zauvek. Baš kao što je deo moga ukupnog bića i umro sa tobom. Znajući da je živeo.

================================================================

Osećala se slobodno, lako, bezbrižno. Svi problemi bili su daleko. Htela je malo da se igra. Da izaziva sudbinu ne sluteći šta će se dogoditi.

Pitala ga je kako bi se on njoj udvarao?

– Pa, evo ovako! – odgovorio je!

Uhvatio je za ruku i privukao sebi. Bili su blizu jednog drveta. Okrenuo se oko sebe, zajedno sa njom u rukama i snažno je naslonio na njega.

Shvatila je da ne može da se brani. Osećala je njegovu ruku na svojim bedrima. Pokušao je da je poljubi. Izmakla mu se. Rekla mu je da ne želi da se ljubi sa njim. Ponovo je pokušao. Ponovo se izmakla. Rekla mu je da bi trebalo da mu bude dovoljno što mu je jedanput rekla da ne želi da se ljubi sa njim. Pitala ga je zašto se ne ponaša kao Englez kome je dovoljno jednom reći i on te ostavi na miru, nego se ponaša kao primitivni Balkanac? Maločas mu je pričala o tome! Koliko puta treba da mu kaže da je udata i da ne želi sa njim da se ljubi. Kakvi god bili njeni odnosi sa njenim mužem. Ni sama nije znala zašto je to izgovorila.

Rekao joj je da uživa u tome što je Balkanac, da mu se jebe što nije Englez ili Španac, da želi da je odvede u krevet i da joj raširi noge, a šta će da joj radi to će da ostavi njenoj mašti.

====================================

Popušili smo posle mnogo cigareta na terasi gledajući Dunav i brodove kako prolaze rekom, mnoge misli promenili, ali i mnoge prećutali. Pričali smo o svemu i svačemu, ali o nečemu i nismo (nisam ti pominjala svoje vlažne ruke, svoje strahove i dileme, javljanje tvom komšiluku, neke te stvari nisam pitala, niti si ti imao želju da ih sam pomeneš) ali drugi put nismo vodili ljubav. Nisam pokazala ni malo inicijative, a ti kao da si želeo da nešto nedoživljeno i neurađeno ostane za sledeći dan, za neki drugi put. Ma kako to sada izgledalo, ocenila sam da ipak nisi tip koji kada dovede žensku u krevet želi do kraja da je iskoristi, da proba sve što mu padne na pamet da mu nešto ne promakne, deo tela koji nije dodirnuo, da opljačka sve njene tajne, da je potpuno ogoli kao da je to poslednji put da se vide. Mada je jedan deo mene želeo da baš tako bude iskorišćen dopala mi se takvo tvoje ponašanje. Petak kao da je bio samo jedno upoznavanje protivnika ili predigra za subotu.

==================================================