Sećanja Ivice Stevića-Steve, vaspitač 1969 kad je Jakljan goreo

Juče sam se čuo sa Šucom... On JESTE Jakljanac - ja to nisam znao... Zvao ga je Dugi, ali Šuca je u to vreme baš plovio oko Jakljana pa nije mogao da dodje... Zato je poslo slike...(vidi na Flickru)

Ja sam na Jakljanu radio kao vaspitač - čuvao i vaspitavao decu. Prvi put 1969, baš tada je Jakljan goreo, uvala je bila puna jahti, došli stranci da evakuišu decu, ali srećom, bio je kontra vetar - maestral. Isekli smo jedan pojas makije ispod onog vrha iznad velike zgrade i zapalili sa naše strane pa se vatra sastavila i stvorio se zaštitni pojas... Ipak, izgoreli su oni borovi na vrhu... Neki od starih Difovaca su plakali... Došao je pandurski helikopter i sleteo na teren da hapsi upravu (svi su bili na Šipanu na nekom ručku, ostalo samo nas par starijih i deca ) ali se brzo utvrdila krivica. Neki klinci, instruktori, i dve curice iz naše grupe pošli preko brda do Plavog gusara, bila suša, sve ko barut a klinke puše... Jedna usput bacila pikavac u šumu i kasnije sve plane... Oni su ostali sa te strane pa su ih pokupili neki ribari barkom... Uveče je došlo nešto vojske pa smo sa njima moji klinci i ja noću gasili žar lopatama po onom prevoju i vrhovima... 

Posle sam na Jakljanu radio još jos dva puta.

Imam negde i neke slike... E, a onda sam dvadeset godina spavao na Šipanu a kupao se na Jakljanu...