Mickova sećanja

Evo ga i vama, skenirano da se podsetitte ! Od tada je bilo nekoliko sakupljanja a ja sam ucestvovao u 3 odakle ima dosta prilozenih slicica i to 2004, 2006 i 2008.    Dok sneg veje na -15C u Torontu pred Bozicne praznike mislim na sve vas. 

******************************

Nastavak:

Gde ono stadosmo? Ah,Prvo prividjanje Jakljana! Jos uvek 1958-a godina

Mala kuca je bila dovoljno velika da u njoj bude trpezarija, kuhinja i nekoliko sobica na prvom spratu za osoblje, i vaspitace.

Brisani prostor prema crkvici je iskoriscen za satore koje smo zvali dzadori - te je odatle i naziv dzadorman. Pred malom kucom je ujutru

"izrastao" jarbol sa sve kanapom i zastavom kako bu se jutarnja smotra obavljala po ugledu na uspomene iz Pionirskog grada. Tu je Gaja bio majstor

i sve organizovao. Znalo se da je posle dorucka, radna akcija dece grupisane po godistu te su neki skupljali sasusenu travu sa terena, dezurni spremali dzadore, a ostali su iz vode gazeci do kolena vadili svo postojece kamenje i bacali na obalu da bi uskoro tu bio kej, "Kej smelih" i ponosnih na svoje remek delo. Tako je uskoro uz pomoc snaznijih dobio svoj oblik i pristanisni deo tako da je trabakula mogla lepo da pristane i istovara hranu, decu ili bilo sta drugo sto nam je stizalo iz Sipana.

"Pecin Zulj" ostrvce preko puta Jakljanske uvale je dobilo naziv po Pecinoj avanturi kada je sa nekim instruktorima odveslao do ostrvceta i po povratku

pokazao zuljeve, gde smo svi bili impresionirani a Peca nije mogao da drzi kasiku bar 10 dana.

Na Jakljanu nije bilo struje pa smo vecernja posela obavljali ispod "Ferala" okacenog visoko na zid male kuce uz brekranje dizel agregata koji se mesao sa cikom i vriskom dece, horskim pesmicama, drustvenim igrama tog doba, Gajinim pricama koje smo zapanjeni pazljivo slusali i tako sve do povecerja.

Zrikavci su bili glavna zvucna zavesa u bilo koje doba dana a narocito u podne.

Jedno vece, bila je neka igra sa prozivanjem i sa brojevima. Svi skupljeni pod oskudno svetlo Ferala i tece prebrojavanje, jedan,dva, neko rece tri,.......

pa gaja rece SEDAM a meni iz mraka izlete NA STA ? Tajac ! Gaja ostro upita: Ko je to rekao? Svi cutimo! Ja cutim ! Jos jednom se oglasi Gaja i

opet tajac ! Micko, izadji iz mraka viknu Gaja , dobro ljut! Ja , sta cu, pojavim se ! Jesi li ti rekao "Na Sta". Ja cutim ! MARS IZ KOLEKTIVA 2 DANA !

Ja se smrzo! Kad sam malo dosao k sebi pomislim:"Sta to znaci 2 dana iz kolektiva"? Graja se smirila, zavrsi se na brzinu poselo i svi krenuse na spavanje.

Ja ostao u mraku! Meni je tada bilo 14 godina ! Kad su se svi razisli iz mraka se pojavi Tetka Nina, kuvarica i rece da ima jedan krevet u maloj kuci gde mogu to vece da prespavam a ona ce me probuditi rano pre svih, kako me niko ne bi video iz kolektiva kad ustanu. Celu noc nisam spavao od sramote i svoje brzopletosti i neprimernog ponasanja. U 6 ujutru dodje Tetka Nina u donese mi 4 sendvica i kaze ( to joj je Gaja dao instrukcije ali se vise nije pojavljivao i razgovarao samnom ) - pedagogija ! Kaze Tetka Nina, ne vracaj se do mraka, metni neku majicu na glavu da te ne ubije sunce i udalji se po stenama levom stranom od Male Kuce ali dovoljno daleko da te niko od dece ne vidi. Pazi da se ne okliznes po stenama ili nemoj slucajno da se kupas jer ce to Gaja odmah sa obale da vidi i bice problema..... Verem se ja po stenama i dobro sam odmakao od letovalista tako da su sva deca izgledala "ko mravi" kad sam ih ugledao u jutarnjem stroju. Tu sam bio "na sigurnom" smazah jedan sendvic sa marmeladom a vreme kao da je stalo. Nisam imao sat ali po aktivnostima na obali sam otprilike znao koje je doba. Radna akcija, uzina, kupanje , rucak i popodnevni odmor. Razmisljao sam o svemu, bio ljut na samog sebe, pa sam se opet oraspolozio, skvasio pazljivo noge par puta i sunce me je bas dobro opalilo. Nikog na obali, svi na spavanju i padne mi na pamet da sada niko vise ne moze da me vidi pa skocim u vodu i pocnem da plivam. Posto sam trenirao plivanje u "Severu" Beogradskom uzivao sam i plivao bez cilja. Kad sam pogledao iza sebe shvatim da sam na pola zaliva, na pola puta izmedju plaze i Pecinog Zulja. Pade mi na pamet da je bolje da otplivan do Pecinog zulja, tamo prespavam i ujutru da doplivam nazad, kad vec 2 dana moram da budem van kolektiva. ( Jako pametna odluka !!!!?) Plivao sam, bogami preko jedan sat, ne shvatajuci koliko je ustvari Pecin Zulj daleko. Nekoliko puta sam zastajao i odmarao se na ledjima , kad u neko doba cujem da me neko zove. Mislio sam da sanjam jer me je voda iscrpla a sunce ubilo u glavu. Zastanem i pogledam u daljinu prema plazi i vidim camac koji mi se priblizava. Peca vesla a Gara me doziva. Stanem ja, sta cu i sacekam ih, izvade me iz vode u camac, odrze mi "vakelu" i natrag u letovaliste.  Deca jos odmaraju, nigde nikoga, samo Gaja sedi pred trpezarijom i ceka.

Gaja ljut ko ris ! Prilazimo, isporucuju me a Gaja me samo gleda ispod oka ! Sta sam ja rekao? Pita on. Pa Druze Gajo 2 dana iz kolektiva ! I? Pa ja sam mislio,.... TRAS SAMARCINA ! Sta si ti imao da mislis kad sam ja kazao sta sam kazao? Ja cutim, znam da sam kriv, vidim da se Gaja ozbiljno prepao, svi cutimo dok neka deca ne pocese da zagore-probudili se i dolaze na uzinu. To je bila treca i zadnja "tradicionalna" SAMARCINA zbog koje se nikada nisam naljutio na Gaju jer je uvek bilo sa razlogom i ON je bio u pravu. Prva samarcina je bila kad smo izronjavali palasture u Dobroti, druga u Baskim Vodama kad mi je peglerka pricvrljila peglu na ruku i ja je odalamio a onda mi Gaja zavezao samarcinu. Toliko o tome ! ( pisano marta 2009 )

*********NASTAVICE SE *******

Toronto, 17 decembar 2015

Slucajno sam otvorio ovaj sajt, precitao prethodne priloge i vratio se u mislima u mladost.

Juce, 16 decembra 2015 je Ivan Lazarevic, jedan od meni nepoznatih Jakljanaca, organizovao skup u Kalenicu pa sam ih pozvao iz Toronta samo da ih pozdravim i da znaju da mislim na sve njih! Bili su srecni a i ja. Kazem, zao mi je da nisam tamo a oni u glas komentarisu "I njima je zao sto nisu ovamo ( u Torontu )   :-)))

Gde smo ono stali ?

Godine su prolazile a mi smo se vracali na Jakljan po inerciji "zaljubljenih tetreba" i nastavljali gde smo stali ! To je bila jedna velika "porodica". Da li je Drug Gaja citao "Makarenka" ili nije, nisam ga nikada pitao, ali je bio decji pedagog kakvog nije bilo, mada je zavrsio samo uciteljsku skolu ( sto mu je "doslo glave" kasnije kada se otvorio novi Dom Pionita u Takovskoj 8 gde se nije kvalifikovao za direktora jer nije imao neko "vise" obrazovanje. Po partijskoj liniji vodjstvo je preozela Donka Spicek koja je i dan danas tamo aktivna ( sestra mog divnog prijatelja u zadnjih 20 godina, filmskog kriticara Milana Spiceka. Drug Gaja "se srusio" !

Pored svega sto je deci dao za 20-ak godina pedagoskog rada, sistem to nije prepoznao, i ostavili su ga da uvene u drustvenim sferama ali je u srcima moje generacije ostao najvazniji i jedini pravi vaspitac na cijim smo nacelima postali ono sto smo danas. Hvala ti Druze Gajo ! 

Drug Gaja i Ja u novi Dom pionira nikada nismo krocili !

Da, posela su i dalje bila aktuelna a ja sam zabavljao drustvo uz gitaru koju sam uveliko svirao i nosio sa sobom. Jedan od starijih instruktora je bio i Pauljko koji je svirao harmoniku pa smo improvizovali orkestar koji je svirao "igranke" na terasi male kuce. Mnogi mladji Jakljanci, kada se sada sretnemo podsecajuci me o lepim vecerima koje smo provodili i koje su im ostale u divnom secanju a Pauljko i Ja nismo ni bili svesni sta je to znacilo mladjim generacijama koje smo zabavljali.

U kolektivu se pojavila ideja o pravljenju pozorisne predstave, ni manje ni vise nego "Hamlet". Branko Cvejic , kasnije Direktor Jugoslovensko Dramskog pozorista, i Djidja karanovic, kasnije poznati filmski reziser, su napravili scenario pa smo se okupili oko njih da preuzmemo zadatke koje su nam namenili. Ja sam sa starijim Dokmanovicem napravio plakat, preuzeo sam i zaduzenje o rasveti jer je predtava predvidjena u vecernjim casovima 

- mrkli mrak ! Dok su Djidja i Cveja uvezbavali odabrane glumce od kojih su neki imali i svoje tekstove a mnogi bili "statisti" da popune scenu, ja sam sa jednim mornarom sa "pomocnog vojnog vodonosca" obezbedio 20 litara nafte u 4 kante - tajno da niko ne zna. ( Pomocni vodonosac je stizao jedanput mesecno da napuni nasu cisternu pijacom vodom ) Od tetka Nine sam dobio dosta pepela iz kuhinjskog sporeta, pomesao sa peskom,

nabavio stare krpe i poceo da pravim baklje. Konzerve od zutog sira ( 40 komada ) sam napunio mesavinom pepela i peska a u sredini ugurao stare krpe ( vojnici su mi objasnili da nafta ne gori ako se u nju ne natopi krpa ??? ) pa sam sve nalio naftom i isprobao baklju jednu noc pred predstavu ( baklja je gorela 5 sati dok se nafta nije istrosila ) - taman koliko nam je trebalo za predstavu. U medjuvremenu, glumacki kadar je uporno vezbao tekst a scenografija je obuhvatala borice sa crkvicom koja je bila idealni oblekat za Hamleta. Trebalo je smisliti i garderobu za predstavu i volsebna ideja je bila da se svi ogrnu carsavima  jer je to bilo jedino sto smo imali pri ruci da kostimiramo veliki broj ucesnika u programu. Celo letovaliste je bilo ukljuceno u predtavu, pa valjda preko 100 dece u predstavi. kako bi predstava podsecala na pravu pozorisnu predstavu trebalo je osmisliti i gledaliste. Poredjali smo sve klupe, stolice, panjeve i kamenje za sedenje i napravili amfiteatar. Ponosan na nas rad Drug Gaja je preko svojih poznanika objavio u Dubrovniku, Sipanu i Slanom sta se priprema na jakljanu tako da smo na premijeri Hamleta imali dobar broj pravih pozorisnih gostiju a na plakatu koji sam napravio za tu priliku ( 3 komada ) pisalo je da ce se predstava Hamleta odrzati na "JAKLJANSKOM LOVRIJENCU".

Mali Bobica, moj asistent, kasnije uspesan arhitekta i dobar gitarista, pomogao je da se rasporede konzerve po krovu crkvice gde je bilo dosta klizavo i opasno ali je budno oko Druga Gaje pratilo svaki nas pokret i sve je obavljeno po planu. Konzerve su takodje postavljene uz putanje od crkvice do mora gde je procesija trebala da prodje dok su sa mora trabakulom dovozili svitu, Danskog Kralja Klaudija ( Cveja-Kit ).

Elem, dosao je i dan predstave. Pozvani gosti su stizali svojim camcima ili brodicima, divili se sceni koja je bila pipremljena, pricali sa Gajom i Garom uz neko meze jer su sva deca bila zauzeta kostimiranjem u uvezbavanjem svojih uloga.

Gledaliste puno ! Zatisje pred "buru".

Svi posedase, pao mrak, ja se verem po ckvici i polako palim konzerve sa bakljom, tisina, samo se zrikavci cuju, rasveta otkriva malo po malo obrise crkvice dok se glumacka grupa priblizava od pozadi publike i spremanu se za nastup. prilazni put je bio takodje osvetljen i moj posao je bio zavrsen. Samo sam strazario i brinuo da neka upaljena konzerva ne padne sa krova crkve i da se neki od borova ne upale u to toplo letnje vece. Predstavu skoro da nisam ni video od svog posla. Scena se napunila glumcima u belim carsavima i vencima oko glave od malsinovih grancica i uz treperenje improvizovanog osvetlenja sve je izgledalo kao iz bajke. Veliki aplauz je pozdravio glumce koji su polako redom krenuli ka obali kroz polumrak. Cekali su Danskog Kralja Klaudija da stigne sa mora i u datom momentu se iza rta (od Sipana) pojavljuje trabakula sa svitom i Kraljem a vesla Maro Vukasin nas domar i cuvar. Tesko je opisati taj prizor kada 50tak dece hrli ka obali da ocekaju svoka Kralja, masu, graje, raduju se, a Kralj se uspravio na pramcu i ne mrda. Scena traje! Publika uziva i na svaku aktivnost glumaca aplaudira u odusevljenju. Onda je Kralj konacno stigao, "podanici" su ga slavili i on je odrecitovao tekst njemu namenjen - ni malo krata ni prost ( za decji uzrast ), pa se svita povukla u mrak a zavrsni tekst propracen ogromnim aplauzom. Trajalo je Boga mi najmanje jedan ipo sat.

Publika je bila u soku ! Da li je moguce da deca mogu ovako da organizuju i ostvare pozorisnu predstavu? Drug Gaja je uzivao sa gostima dok sam ja gasio baklje i obezbedjivao da se svaka baklja ugasi vodom koju mi je Bobica donosio kantama iz mora.  Gosti su bili ocarani, mi smo bili presrecni a Drug Gaja je setno gledao u zemlju i uzivao u "svojoj" deci u kojima je probudio najkvalitetnije u njima sto ih je pratiolo kroz ceo zivot do dan danas.

Toliko za ovaj put !

************NASTAVICE SE************