"Igra bez lopte u manevru"

Dejan Simjanović-Sajmon

Pa mogu i nešto da se kao setim, ali stvarno je to bilo " igra bez lopte u manevru" čekajući leto i zimu, Jakljan i skijanje. Bio sam član filmske sekcije, ’65. Godina.Mislim da je sekciju vodio drug Bora.Tu su bili  Lutovac koji je čini mi se kasnije završio režiju i Nebojša Savić kasnije poznati ekonomista. Njih dvojica su bili glavni. Oni bi mogli tu nešto da napišu o snimanju tog dokumentarca, mislim da su bila dva a možda i više , snimali smo negde na Neimaru, ja sam bio  nekakav organizator snimanja, tematika je socijalna, dečko iz nižeg društvenog sloja, skromno obučen, ide ulicama Neimara, prolazi pored vile sa dvorištem gde se igraju klinci iz te i komšijske slične kuće, koji se igraju igračkama kao u američkim filmovima, neki električni vozovi i slične stvari, on gleda kroz žicu očekujuci da ga ovi pozovu da se priključi igri, ali nisu, jer život nije bajka. Oni mu izbace neki slomljeni automobil  kroz ogradu i udju u kucu i on ode dalje očajan ali ipak sa tom pokvarenom igračkom. Kombinacija Gorkog i neorealizma. Prethodno smo svi u Domu pionira pisali scenarije pa je izabran taj. Možda Lutovac ili Nebojsa imaju kopiju na osmici, ko zna.

By the way, dobar je vaterpolo koji sam vec napisao,  ali je priča sa Pohoda koju ću napisati, mnogo bolja.

Sećam se i Gaje sa Jakljana iz '68 kada smo Jakša Šćekić i ja vodili radio stanicu. Ja sam bio muzički urednik pošto mi je burazer bio čuveni pop muzičar, kod Gaje je sve bilo logično, i tako ja puštam muziku, buđenje u 16:00 sa Stonsima – «She is like a rainbow», (trake sam pred put presnimio u Beogradu, Gaja se nije mešao ideološki). Sećam se da se bunio drug Đoka. Jakša pravi vesti, a ja pogledam otvorenu knjigu na krevetu (radio stanica je bila u Gajinoj sobi - veruj radničkoj klasi ali proveravaj), Pedagoška poema Makarenka  podvučeno sve plavom, crvenom i zelenom bojom, čudo jedno!! 

A iz '66. godine  opravka jarbola sa Gregorom Ferlugom koji je jedini mogao da se popne na jarbol da opravi zastavu a da ga ne polomi, jarbol je bio dosta visok, difovci Đoka i Ibra  su bili teški, pa im Gaja nije dao da se penju da ne upropaste materijal. Nema odreda bez dizanja zastave, jer su u zaliv dolazili da prenoće strani jedrenjaci pa smo mi onda na vanrednom zboru odmah dizali zastavu i urlali: U tunelu usred mraka…! I bilo je, uglavnom, uspešno: ljudi čuju pa isplove. (Ferluga je za nagradu oslobodjen bojkota  jer je često, siroma, Gajinom odlukom bio bojkotovan - to je valjda bilo podvučeno plavom). Testerisanja korenja masline za kujnu koje smo prethodno utovarili na trabakulu iz nekog propalog maslinjaka kod Slanog koje je Gaja u bescenje dobio, naravno, sa nagradom- taze hleb sa rindflajšom , koskama i posoljenom mašću iz koske u nevidjenim količinama, a sa društvom sa Dedinja ( Gaja ih je zvao Crvena buržoazija) koje je isto testerisalo korenje masline. A nikada u životu nije jelo mast iz koske na taze 'lebu sa solju pa kad su probali, porazboljevali se od prejedanja! Dolazak jedrenjaka sa generalom Otmarom Kreačićem, koji je došao kao Sandokan, brodom na kome su bili mornari na služenju roka. Mi doplivali do jedrenjaka  da vidimo to čudo, oteraše nas,  domaćin Jakljana, legenda sa  Šipana, ne mogu sad da se setim imena,  je celo veče na sviću nabadao ribe za generala i društvo  itd.

A i skijanja na Tari,’67. kad smo ćirom stigli u Kremnu, sneg do kolena, mrak kao Dr Živago kad je stigao u Ostankino. Šef stanice hoće da nas istera napolje na mećavu i zaključa stanicu, oće kući da ide čovek! I odmah Gaja reši problem. Sa nama je bio Dragan Rauš, otac mu, narodni heroj, bio komandant vojne oblasti u Kragujevcu i pozove tatu. Kad je šef stanice čuo ko se zove sa njegovog telefona, ukočio se čovek od straha da ga ne streljaju na licu mesta. I stigoše za pola sata  vojni Študebekeri ili Dodžovi, prodjoše neočišćenim putem, pola metra snega, stigosmo u Mitrovac ali se porazboljevasmo pod tim ciradama na -20. Tada se putevi nisu čistili nego se čekalo da se otopi sneg, kao u Danskoj.

A na igrankama uvece je bio hit Strangers in the night, igrao se i stiskavac, naravno pod Gajinom kontrolom da se ne pretera.

Znači sve interesantno se dešavalo van Beograda, u Domu je bilo dosadno, bar meni.

Beograd, 28.02.2017.