| 
  • If you are citizen of an European Union member nation, you may not use this service unless you are at least 16 years old.

  • Whenever you search in PBworks, Dokkio Sidebar (from the makers of PBworks) will run the same search in your Drive, Dropbox, OneDrive, Gmail, and Slack. Now you can find what you're looking for wherever it lives. Try Dokkio Sidebar for free.

View
 

Romanticna braca: Dugi i Toma

Page history last edited by Ana Marjanovic-Shane 12 years, 11 months ago

Политикин ЗАБАВНИК

број  3032 (19. 3. 2010.) стр. 63

 

ЈА ВОЛИМ ПТТ

 

РОМАНТИЧНА БРАЋА

............................................................................................................

Пошто волимо кошарку и када год можемо, играмо је заједно, молимо вас  да нам одговорите, да ли су у нашим кошаркашким клубовима заједно играла рођена браћа?

 

ПРЕДРАГ и МИЛАН

браћа из Београда

 

Доста је браће играло кошарку у  југословенским клубовима, као браћа Петровићи - Александар и Дражен, Радован и Ранко Радовић, а браћа Рукавина играли су за загребачку ,,Локомотиву'', Луковски за скопски ,,Работнички'', браћа Тврдићи за сплитску ,,Југопластику'', Ђурићи за београдски ,,Партизан'', док су  браћа Латифићи играли један против другог у београдским клубовима ,,Партизану'' и ,,Црвеној Звезди''.

Али, можда најзанимљивије тренутке и успехе у својој играчкој каријери, у овом нашем, после фудбала, најпопуларнијем и најмасовнијем спорту, имала су браћа Дамњановићи - Мирољуб и Томислав из Београда.

Занимљиве су њихове приче, сећања како је све то почело с кошарком почело.

 

Мирољуб или Дуги:

Кошарку сам почео да играм од 1965. године у кошаркашком клубу ,,Раднички'' на Црвеном крсту, јер смо становали у близини спортског друштва ,,Раднички'', па је било природно  да се упишем у овај клуб.

Већ 1967. године играм у првом тиму, а у јуну исте године и за репрезентацију Југославије. За овај клуб одиграо сам око 1000 утакмица, за репрезентацију 62, на балканским  првенствима, медитеранским играма  и на Олимпијским играма у Минхену,  августу 1972. године, где смо освојили пето место.

КК ,,Раднички'' играо је тада најатрактивнију кошарку у Европи и био један од најјачих европских клубова.

Био сам најбољи стрелац најтрофејније генерације кошаркаша ,,Радничког'', познатијих као ,,романтичари с Црвеног крста''!

После сам  играо у КК ,,Сарајево'', а сезону 1980 – 1982. године у Абу Дабију за ,,Надил Емиратес'' где сам добио надимак ,,кошаркашки шеик'', јер сам био најбољи стрелац.

Највише кошева на једној утакмици  дао сам 1980. године, управо у Емиратима, у Шаржи – 69 (без тројки).

Како смо грабили ка титули, то је била прва и једина утакмица коју смо изгубили, а људи у клубу били су узбуђени, када је у два ујутро шеик Тахнур бин Зајед Ал Нахјан, главни у клубу, иначе из вDugiладајуће фамилије, сазвао хитан састанак поводом пораза.

 

 Нема појма о кошарци, само напада и тражи одговоре.  После пола сата тренер је скупио храброст да му одговори и да каже да је бар ашра (десетка на арапском, број који сам носио на дресу) играла добро, дала 69 поена и да пораз од седам разлике није тако трагичан. Одговор шеика је био кратак: Ни ашра није играла добро, јер да је дала 77 кошева, победили бисмо  са један разлике! То је био крај!

Играо сам и за КК ,,Луцерн'' у Швајцарској  и на крају каријере за КК ,,Поштар''.

Престао сам  1986. године.

Тренери у јуниорској и сениорској репрезентацији била су ми наша прослављена имена Пива Ивковић, Лазар Лечић, Ранко Жеравица, Мирко Новосел.

Дуги је данас генерални секретар СД ,,Раднички'', основаног давне 1920. и ове године слави 90. лета постојања.

 

Дуги у ,,МУЗЕЈУ'' у ,,свом'' Радничком'', са Јакљанцима, 04.05.2009. године.

 

 

Прича његовог брата Томе, следећа је:

 

Кошарку сам почео да тренирам  у лето 1965. Имао сам једанаест  година када ме  је брат одвео у ,,Раднички''. Он је већ играо са јуниорима тако да нисам играо са њим. Тада је кошарка почињала да се игра с 13-14 година, тако да су сви моји саиграчи били старији од мене и било је веома тешко играти са њима.  Из тог времена  сећам се  неколико детаља: старог отвореног стадиона на Крсту, сале у згради коју су кошаркаши делили с боксерима (таква је и величина), кошаркашке утакмице Раднички – Сплит.

Играли смо на Малом Калемегдану против пионира ,,Црвене Звезде'' које је тада водио чувени Здравко Кубат. Резултат је на крају био 55:2 (погађајте за кога), а једине поене за мој тим постигао сам ја, више него случајно. С тренинзима сам издржао до зиме те године,  кад сам прекинуо.

Тома и ГлушацКошарком сам наставио да се бавим крајем 1967. године кад сам с другом из разреда Борисом Беравсом отишао у КК ,,Партизан'', у салу на стадиону ЈНА, испод трибина. На првом тренингу било нас је око 60, али  смо били упорни и истрајни. Број играча се смањивао, многи су одустајали, али ми не. У пролеће 1968. прешли смо на отворени терен на Малом Калемегдану,  где је већ било озбиљно тренирање. 

 Колико  се сећам, до 1970. године и Светског првенства у Љубљани, у Београду је било мало кошаркашких клубова. Сем прволигашких ,,Партизана'', ,,Црвене звезде'', ,,ОКК Београда'' и ,,Радничког'', ту су били ,,Младост'' из Земуна, ,,Железничар'' и ,,БАСК'' са Цареве ћуприје.  

 Последњу  утакмицу за ,,Партизан'' одиграо сам на првенству Србије  у  јесен 1972. године у Ваљеву, против ,,Слоге'' из Краљева.

На кратко сам се вратио у  ,,Партизан'' и  током лета отпутовао на турнир на Куби где су, сем ,,Партизана'' свих осталих седам учесника биле репрезентације, и ипак освојили смо  друго место. 

 

Тома са Хаџијом Глушцем у ,,МУЗЕЈУ'' са Јакљанцима, 04.05.2009. године.

 

Сећам се да је Фидел Кастро гледао готово све наше утакмице и да смо играли пред тада фантастичних  15.000 гледалаца.

У јесен  прелазим у ,,Војводину'' где,  с тренером Милутином Мињом, са свега  једним поразом у сезони обезбеђујемо улазак у прву савезну лигу.  

Последње  две године играо сам  тамо где сам и почео.

С  двадесет  шест година завршио сам  факултет и кошарку.

То је то. Петнаест  година играња и уживања у игри. Имао сам среће да сам играо  у другачије време. Правила играња била су иста али је кошарка била другачија.

Године 1973.  једини пут у животу играо  сам против брата.

 

..........................................................................................................

Припремио Хаџи Душан М. Глушац

 

 

 

 

 

 

 

Comments (0)

You don't have permission to comment on this page.