| 
  • If you are citizen of an European Union member nation, you may not use this service unless you are at least 16 years old.

  • Whenever you search in PBworks, Dokkio Sidebar (from the makers of PBworks) will run the same search in your Drive, Dropbox, OneDrive, Gmail, and Slack. Now you can find what you're looking for wherever it lives. Try Dokkio Sidebar for free.

View
 

Покријем се јорганом и памтим

Page history last edited by Ana Marjanovic-Shane 11 years, 6 months ago

Зоран Симјановић отворио изложбу ”почеци рокенрола у Београду”!

Читајте чланак копиран у целини из Илустроване Политике:

 

Наш истакнути композитор филмске музике Зоран Симјановић, као петнаестогодишњи дечак, наступао је са легендарним „Силуетама” на првој рок свирци у српској престоници. Задовољна публика вриштала је од узбуђења. Имали смо тако атмосферу „Битлса” пре „Битлса”. Ово је сведочанство једног времена пуног вере у боље сутра  
 
 
 
 

 

 
 
На изложби „Почеци рокенрола у Београду” налазиле су се оргуље и гитара композитора Зорана Симјановића
(клик за увећање)
 
 
Ова, 2011. година, вишеструко је јубиларна за рокенрол у Србији. Навршава се пола века од оснивања првих, како су их тада звали, “електричарских” бендова и од прве игранке једног вокално-инструменталног састава, али и 45 година од најчувеније и најмасовније Гитаријаде на Београдском сајму и снимања првог филма са рок тематиком - “Немирни”, Кокана Ракоњца. Ах, наравно. Обележава се и 45 година од отварања београдског Дома омладине. Довољно значајних повода за изложбу “Почеци рокенрола у Београду”, приређену крајем априла, у Кући краља Петра на Сењаку, а коју је отворио Зоран Симјановић.

Нашем истакнутом композитору филмске музике у живом је сећању прва свирка легендарних “Силуета” у Економској школи, у Цетињској улици. Поред Симјановића, у групи су тада били Илија-Ика Станић, Бранко Глушчевић, Мирослав-Мине Минић и незаборавни Зоран Мишчевић.

 

 
Ђорђе Марјановић је претеча рокенрола у Србији
(клик за увећање)
 
 
 
- Треба одати признање директору Економске школе Томиславу Биочину што је дозволио момцима у фармеркама и црвеним кошуљама да направе игранку - каже. - Публика је вриштала од одушевљења. Потпуно битлсовска атмосфера у време кад “Битлси” још нису постојали!

Као „Шедоузи”

Игранке су се после организовале и у Шестој гимназији, Другој економској школи, у подрумима Дома културе “Вук Караџић”, Дома синдиката, хотела “Мажестик”, у месним заједницама и факултетским амфитеатрима, “Звездином” игралишту на Калемегдану, у Дому омладине по његовом отварању... Душко Антонић, аутор и организатор изложбе, открио је невероватан податак: средином шездесетих година у Београду постојало је чак 500 вокално-инструменталних састава, популарних ВИС-ова! Они су свакодневно наступали на десетак места у граду. На матинеима и “чајанкама”, а касније и на вечерњим игранкама.

 

 
 
„Зашто Београд не би имао Музеј рокенрола”, пита Симјановић
(клик за увећање)
 
 
Мало после “Силуета” појавиле су се “Искре”. Рок састав значајан по томе што су први наступили на телевизији и снимили прву рокенрол плочу са фантастичном Иванком Павловић. Певали су чувени хит из тог времена “Мала Шејла”. За оне који памте, мали подсетник. Почињао је са: “Шеј, шеј, шеј, мала Шејла...” Прича се да је та њихова плоча продата у данас незамисливих сто хиљада примерака! А онда су “Силуете”, на концерту Ђорђа Марјановића у Дому синдиката, дигле публику на ноге.

- “Искре” су прве имале праве електричне инструменте - прича Зоран Симјановић. - Мајка од Глише басисте радила је, мислим, у грчкој амбасади и она им је купила инструменте. Сви београдски рокери, сећам се, дошли су на њихов наступ у Петој београдској гимназији. Али не да би играли, већ да их чују и виде то чудо од технике: три гитаре, електрични клавир, бубњеве и - два појачала.

 

 
Јакна с ресама Зорана Мишчевића, радио „Космај”, грамофон...
(клик за увећање)
 
 
 
Нови звук у популарној музици почетком шездесетих диктирао је Радио Луксембург. Углавном су га слушали ноћу.

- Покријем се јорганом и ставим радио “космај 49” испод да не смета укућанима - вели Симјановић. - Слушаш нову нумеру и памтиш. Сутрадан то увежбавамо. “Шедоузи” су нам били омиљени. Онда су наши шахисти и спортисти почели да путују по свету и да доносе плоче. Никола Караклајић почиње да их пушта у емисији коју је водио суботом и недељом, у 9.05 сати, на Другом програму Радио Београда. И домаће групе добијају шансу да у Студију 6 Радио Београда покажу шта знају. Нажалост, ти први снимци “Силуета” и осталих бендова не постоје, јер су, због недостатка траке, после емитовања брисани.

 

 
 
Први имали електричне инструменте: „Искре”, 1961/62. године
(клик за увећање)
 
 
Рокери Зоран Симјановић и остали чланови “Силуета”, носили су фармерке и црвене кошуље, а зими кожњаке. Беле кошуље у црвено им је фарбала мајка Гвоздена Ерора.

- Фармерке смо набављали у комисионим радњама. Мој проблем је био што нисам могао да нађем одговарајући број. Зато сам прве фармерке “супер орегон” купио од Цвеје, глумца Бранка Цвејића. Њему су биле велике. Купио сам био и неке чизме без рајсфершлуса. Упорно сам их носио иако су ме жуљале, све док ми се лева нога није упалила. Мој стриц, специјалиста ортопедије, рекао ми је: “Ако не легнеш и не пијеш антибиотике, умрећеш. Ако ти ова црвена црта дође до бутине, исећи ћу ти ногу да би преживео!” Шта да радим. Подуже сам лечио ногу, али сам за то време “тестерисао” фендер стратокастер гитару коју је, према једном малом проспекту, конструисао Ика Станић.

 

 
„Силуете”, 1961. године
(клик за увећање)
 
 
 
Рокенрол мирише

После повратка с мора 1961. године, свирали су у Макарској, прва постава “Силуета” се распала. Зоран Симјановић тада почиње да наступа са “Елипсама”. С њима је 1966. године отворио Дом омладине Београда, а победили су и на првој Гитаријади на Београдском сајму.

- У жирију Гитаријаде било је много занимљивих људи. Од редитеља Пурише Ђорђевића до манекенке Тамаре Бакић. Али, најважнији је био Васа Белошевић, чувени џез клавијатуриста. После проглашења победника, док сам паковао инструмента, Васа ми је пришао и рекао: “Слушај, мали, до сада нисам чуо да неко тако добро свира на оргуљама као ти! Само тако настави.” Узлетим. Моја прва похвала у животу. После смо били предгрупа чувеним “Серчерсима”, па “Холисима” у Дому синдиката. Слободно могу да кажем да смо их засенили. Они су већ са својом музиком били пасе, а ми смо свирали ритам и блуз у исто време кад и Џејмс Браун. “Елипсе” су престале да постоје 1968. године.

Рокери јесу биле праве велике звезде и на овим просторима. Довољно је било да се појаве на некој игранци и да их већ препознају на улици. Зоран Симјановић још онда је стекао навику да љубазно отпоздрави свакоме ко му се обрати.

 

 
 
Један од наступа „Искри” и Мире Павловић
(клик за увећање)
 
 
Пре седам година, на промоцији своје књиге “Како сам постао и престао да будем рокер”, Зоран Симјановић добио је од Николе Ерора једини снимак “Силуета” направљен у његовој кући на обичном магнетофону.

- Кад сам га касније пустио, десило се чудо. Одједном сам, после четрдесет година, осетио мирис те просторије где смо снимали. И мирис хране која се за то време спремала у кухињи. Музика може да делује врло асоцијативно. У књизи сам написао да је рокенрол невероватно утицао на мене. Да нисам био рокер, никад не бих написао, рецимо, музику за култну телевизијску серију “Грлом у јагоде” или за филм “Национална класа”.

 

 
Сингл плоча бивше мис Југославије Далиборке Стојшић
(клик за увећање)
 
 
 
Изложба “ Почеци рокенрола у Београду” завршава се појавом “Корни групе” почетком седамдесетих. На њој су, то се лако уочава, биле најзаступљеније “Силуете” и “Елипсе”. С разлогом. Оне су, како истиче Симјановић, у домаћем рокенролу значајне исто колико и “Звезда” и “Партизан” у фудбалу. Следећа изложба ће, вероватно, бити посвећена другој деценији рок музике у нашој земљи.

- Ова изложба би требало да подстакне формирање Музеја рокенрола - каже на крају Зоран Симјановић. - У томе би могла да нам помогне Скупштина града уступањем напуштеног адекватног простора. Мислим да један такав постоји на Вилиним водама. У свету је најпознатији Кливлендски музеј рокенрола. Кад је тамо, својевремено, редитељ Горан Марковић имао смотру филмова, пре него што је отпутовао, предложио сам му да посети тај музеј. Отуда ми је донео капу и рекао да је то оно најбоље што је видео у Кливленду.


 

 
 
„Елипсе” и „Силуете”
(клик за увећање)
 
 
Прстен Зорана Мишчевића

Уз песме бенда “Звери”, састављеном од музичара ветерана из шездесетих година, отварању изложбе “Почеци рокенрола у Београду”, у Кући краља Петра, присуствовали су бројни музичари и јавне личности. У дванаест соба старог здања биле су изложене плоче, књиге, часописи, плакати, фотографије са Гитаријаде 1966. године, материјал о првом извођењу мјузикла “Коса” у Атељеу 212, приказивани су рок снимци из шездесетих година. Међу експонатима нашли су се електрична гитара из 1961. године и оргуље “елка” Зорана Симјановића; прстен и јакна с ресама певача “Силуета” Зорана Мишчевића; бас гитара члана “Црних бисера” Владе Јанковића Џета; појачало браће Јелић док су били у “Албатросима”; ситар који је у групи “Породична мануфактура црног хлеба”, али и у мјузиклу “Коса”, користио данас познати илустратор Југослав Влаховић.

Аутор и организатор ове својеврсне изложбе је Драшко Антонић, уз консултације Петра-Пеце Поповића, утицајног рок критичара и некадашњег уредника часописа “Џубокс” и дискографске куће ПГП РТС.

 

Снежана МИЛОШЕВИЋ
Фотографије Градимир ВИШЊИЋ и приватни албум

 

 

Comments (0)

You don't have permission to comment on this page.