| 
  • If you are citizen of an European Union member nation, you may not use this service unless you are at least 16 years old.

  • Whenever you search in PBworks, Dokkio Sidebar (from the makers of PBworks) will run the same search in your Drive, Dropbox, OneDrive, Gmail, and Slack. Now you can find what you're looking for wherever it lives. Try Dokkio Sidebar for free.

View
 

Ликовни Атеље Дома Пионира Београда

Page history last edited by Ana Marjanovic-Shane 12 years, 11 months ago

Глушац се сећа Атељеа Дома Пионира Београда    

 

Кад сам покушао да се на овај начин присетим како је све почело – то са Ликовним атељеом – уплашиле су ме године: 40 година, па 1956 – 1996, па... са математиком, и бројевима уопште, не стојим најсјајније. После таквих бојазни дошла су осећања, сећам се...

Имена пријатеља, другова, догађаја, сећам се...

 

Три су имена обележила моје детињство, ха, и живот можда, ако знамо да родитељи остају за цео живот ту негде у близини, у памћењу.

То су Гаја, Шана, Лела.

Нажалост, већ покојни, и зато – ту је и сета.

Радомир Гајић, наш друг Гаја, био је управник Дома пионира Београда који је основан 1952. године (опет бројеви), а Иванка Лукић – Шотра, наша другарица Шана, први је педагог у Ликовном центру у Дому, који је основан негде у октобру 1956. године. Сећам се...

Кренуо сам те године у први разред основне школе ,,Жарко Зрењанин'' у Дечанској улици. Становао сам на Теразијама број 10 и не знам ни како ни зашто, ни с ким

(ни сад ништа од овога не знам), зграда Дома у Кнез Михаиловој број 9, на првом спрату, била ми је ближа од школске.

Неколико врата, исто толико секција, а ја баш ушао у Ликовни атеље. Сам, можда и стидљиво, но... сећам се... Чекала ме је Шана, у неком зеленом мантилу (много касније, кад сам порастао, нешто слично видео сам и код лекара у операционим салама и сетио се...), два велика пинг – понг стола, пуно цртежа, белог папира, темпера, великих, или ми се то само учинило, још већих четака и огромних тегла за воду (и данас имам једну такву, али за краставце, у подруму). У углу чесма и ја који сам најчешће прао четке и теглу, а цртао сам круто, чврсто, ,,тврдо'' како се то каже.

Шана је говорила: - Другачије, четком преко папира, шире, ЕКСПРЕСИВНО ради!

Никад чуо за ту реч!

Супруг њен, познати графичар Бранко Шотра, знајући за моје херцеговачко порекло, рече: - Ма, пусти дете, видиш, то је тврда каменита рука, биће он графичар!

Сећам се...

Све те године мог рада у Атељеу, моја занимања Шана је усмеравала ка уметности средњовековних манастира, тада сам видео и стећке и споменике – крајпуташе, упознао графичке технике, учествовали су моји радови на дечјим међународним конкурсима и баш они, са таквим темама, побеђивали су. Касније сам радио у Атељеу и недељом, са старијим другарима, на штафелају (како је то моћна справа, јер сам рад стално подизао и спуштао) и из те собе и тих недеља, тог Атељеа, уопште Дома, сећам се...

Дуње, Тање, Светлане, Бебе, Владане, Емилије, Душана, Миленка, Мише, Горана... Касније смо прешли у нови Дом, у Таковску број 8, нове, светле просторије, ту ме је чекала Лела Туфегџић, научио сам шта може и од глине да се прави и испече, шта је витраж, мозаик, но, тада је ,,штрафта'' била све ближа и занимљивија.

Атеље походе неки нови клинци и знам да су Дом и Атеље стварно определили моје школовање, моје занимање, а детињство теразијског асфалта улепшавано је за хиљаде незаборавних тонова. Лепо сам се забављао кад сам попуњавао те беле папире. Још се забављам, и сада – у ,,Политикином Забавнику'', иста је хартија, али су увек друге теме, а ја и даље о експресионизму понајмање знам у историји уметности!

................................................................................................................................................

Текст написан поводом 40. година рада Ликовног атељеа Дечјег културног центра – Дома пионира Београда – за каталог,  који није реализован!

 

Comments (0)

You don't have permission to comment on this page.