| 
  • If you are citizen of an European Union member nation, you may not use this service unless you are at least 16 years old.

  • You already know Dokkio is an AI-powered assistant to organize & manage your digital files & messages. Very soon, Dokkio will support Outlook as well as One Drive. Check it out today!

View
 

Ликовни Атеље Дома Пионира Београда

Page history last edited by Ana Marjanovic-Shane 14 years, 6 months ago

Глушац се сећа Атељеа Дома Пионира Београда    

 

Кад сам покушао да се на овај начин присетим како је све почело – то са Ликовним атељеом – уплашиле су ме године: 40 година, па 1956 – 1996, па... са математиком, и бројевима уопште, не стојим најсјајније. После таквих бојазни дошла су осећања, сећам се...

Имена пријатеља, другова, догађаја, сећам се...

 

Три су имена обележила моје детињство, ха, и живот можда, ако знамо да родитељи остају за цео живот ту негде у близини, у памћењу.

То су Гаја, Шана, Лела.

Нажалост, већ покојни, и зато – ту је и сета.

Радомир Гајић, наш друг Гаја, био је управник Дома пионира Београда који је основан 1952. године (опет бројеви), а Иванка Лукић – Шотра, наша другарица Шана, први је педагог у Ликовном центру у Дому, који је основан негде у октобру 1956. године. Сећам се...

Кренуо сам те године у први разред основне школе ,,Жарко Зрењанин'' у Дечанској улици. Становао сам на Теразијама број 10 и не знам ни како ни зашто, ни с ким

(ни сад ништа од овога не знам), зграда Дома у Кнез Михаиловој број 9, на првом спрату, била ми је ближа од школске.

Неколико врата, исто толико секција, а ја баш ушао у Ликовни атеље. Сам, можда и стидљиво, но... сећам се... Чекала ме је Шана, у неком зеленом мантилу (много касније, кад сам порастао, нешто слично видео сам и код лекара у операционим салама и сетио се...), два велика пинг – понг стола, пуно цртежа, белог папира, темпера, великих, или ми се то само учинило, још већих четака и огромних тегла за воду (и данас имам једну такву, али за краставце, у подруму). У углу чесма и ја који сам најчешће прао четке и теглу, а цртао сам круто, чврсто, ,,тврдо'' како се то каже.

Шана је говорила: - Другачије, четком преко папира, шире, ЕКСПРЕСИВНО ради!

Никад чуо за ту реч!

Супруг њен, познати графичар Бранко Шотра, знајући за моје херцеговачко порекло, рече: - Ма, пусти дете, видиш, то је тврда каменита рука, биће он графичар!

Сећам се...

Све те године мог рада у Атељеу, моја занимања Шана је усмеравала ка уметности средњовековних манастира, тада сам видео и стећке и споменике – крајпуташе, упознао графичке технике, учествовали су моји радови на дечјим међународним конкурсима и баш они, са таквим темама, побеђивали су. Касније сам радио у Атељеу и недељом, са старијим другарима, на штафелају (како је то моћна справа, јер сам рад стално подизао и спуштао) и из те собе и тих недеља, тог Атељеа, уопште Дома, сећам се...

Дуње, Тање, Светлане, Бебе, Владане, Емилије, Душана, Миленка, Мише, Горана... Касније смо прешли у нови Дом, у Таковску број 8, нове, светле просторије, ту ме је чекала Лела Туфегџић, научио сам шта може и од глине да се прави и испече, шта је витраж, мозаик, но, тада је ,,штрафта'' била све ближа и занимљивија.

Атеље походе неки нови клинци и знам да су Дом и Атеље стварно определили моје школовање, моје занимање, а детињство теразијског асфалта улепшавано је за хиљаде незаборавних тонова. Лепо сам се забављао кад сам попуњавао те беле папире. Још се забављам, и сада – у ,,Политикином Забавнику'', иста је хартија, али су увек друге теме, а ја и даље о експресионизму понајмање знам у историји уметности!

................................................................................................................................................

Текст написан поводом 40. година рада Ликовног атељеа Дечјег културног центра – Дома пионира Београда – за каталог,  који није реализован!

 

Comments (0)

You don't have permission to comment on this page.