Dobrodošli na Jakljan WIKI

Hajde da se opet družimo!

Pošaljite mi neke svoje nove slike i priče, a ja ću da ih okačim ovde!

Vaša Anči

Četvrtak na Jakljanu

Gorana Ješić-Sekulić

Verujem da se svi koji su bili na Jakljanu sećaju neverovatne organizovanosti dana  koja je krasila sva naša letovanja , a oni  u “starijim grupama” veruujem da se sećaju da smo četvrtkom posle  večere imali “političko veče” tj razgovarali smo šta se u protekloj nedelji desilo kod nas i u svetu. Program smo naravno, radili mi, ali uz delimičnu pomoć vaspitača koji su bili naklonjeni tim temema.

Tako se jako dobro sećam kada je 1966 naš “dinar” od vredosti sto, postao JEDAN DINAR.... [čitaj dalje ovde]

Сећања са Таре

Данка Лековић - Танасијевић

Моја сећања су многобројнија са Таре него са Јакљања. Чини ми се да је први одлазак био 1959. године и онда још четири или пет зима. Ја сам ишла на свако то зимовање. То су ми јадне од најлепших успомена  из детињства и ране младости.

Припреме су трајале око петнаестак дана пре поласка.Гаја је организовао састанке свих родитеља и деце и тада је давао информације и упутства. Био је то и за њега пионирски задатак. У то време се још није много ишло зими на планине, а поготово не знам да је неко водио стодвадесеторо деце. На тим састанцима је свима уручен списак ствари које дете треба да понесе: јакна, двоје панталона, кошуље, џемпер, пиџама, веш, чарапе, собне патике, гојзерице, пешкир, прибор за хигијену, ... И све то спаковано у сиве ранчеве од слабо промочивог дебелпг платна (такозване војничке). На дан пута родитељи су нас довели испред Дома пионира и одатле смо 

само ми деца са васпитачима ишли на железничку станицу на Чукарици. Родитељима није било дозвољено прилажење возу. "Ћиром" до Кремана ( тада смо говорили до Кремне), а онда смо се смештали у војне камионе који су били покривени само церадама, а под нама је била слама. Сећам се да смо се шалили "ред деце, ред сламе". Преко Калуђерских Бара макадамским путем преко 30 километара до Митровца. Ко се не сећа, нека замисли како је било хладно, често и ветровито, многима је било мука. Али чула се песма и дечија весела граја.

[А шта је било даље? Читај овде]

Pohod po Titovom Rodnom Kraju, Maj 1964

Dejan Simjanović-Sajmon

I Odlazak u Hrvatsko Zagorje

Maj 1964, stižemo u Zagreb predveče i krenusmo peške na Sljeme , da ga predjemo i sidjemo u Zagorje. Nije jednostavno, počeo da pada mrak, ali ipak stižemo do nekakvog skromnog planinarskog doma gde se nekako smeštamo i prespavamo. Gladni i žedni.Ujutru  Drug Gaja ne gubi samopouzdanje i krećemo  po  stazama sa planinarskim oznakama- strelice i slično da se spuštamo. Ubrzo smo zalutali i ja kažem Gaji da idemo pogrešno , očigledno oni koji vode, znači On, ne znaju da čitaju oznake.

Inače i  tokom dvomesečne ideološke pripreme za Pohod u Domu Pionira u Knez Mihajlovoj primetio sam da on ne voli da se tu nešto pametuje a mene je u tom smislu negativno okarakterisao. Meni je na samom početku dao karakteristiku: Simjanoviću, vidim da si  pametan i načitan ali padaš na sitnicama.  I nije da nije bio u pravu. Zato ceo život obraćam pažnju na te Gajine  sitnice.

[A šta je dalje bilo -- pročitajte ovde]

"Igra bez lopte u manevru"

Dejan Simjanović-Sajmon

Pa mogu i nešto da se kao setim, ali stvarno je to bilo " igra bez lopte u manevru" čekajući leto i zimu, Jakljan i skijanje. Bio sam član filmske sekcije, ’65. Godina.Mislim da je sekciju vodio drug Bora.Tu su bili  Lutovac koji je čini mi se kasnije završio režiju i Nebojša Savić kasnije poznati ekonomista. Njih dvojica su bili glavni. Oni bi mogli tu nešto da napišu o snimanju tog dokumentarca, mislim da su bila dva a možda i više , snimali smo negde na Neimaru, ja sam bio  nekakav organizator snimanja, tematika je socijalna, dečko iz nižeg društvenog sloja, skromno obučen, ide ulicama Neimara, prolazi pored vile sa dvorištem gde se igraju klinci iz te i komšijske slične kuće, koji se igraju igračkama kao u američkim filmovima, neki električni vozovi i slične stvari, on gleda kroz žicu očekujuci da ga ovi pozovu da se priključi igri, ali nisu, jer život nije bajka. Oni mu izbace neki slomljeni automobil  kroz ogradu i udju u kucu i on ode dalje očajan ali ipak sa tom pokvarenom igračkom. Kombinacija Gorkog i neorealizma. Prethodno smo svi u Domu pionira pisali scenarije pa je izabran taj. Možda Lutovac ili Nebojsa imaju kopiju na osmici, ko zna.

[A sta je bilo dalje? Citaj ovde!]

Odrastanje u Domu Pionira 1952-1963

Milan Jojkić, Micko

Radomir S. Gajić, upravnik Pionirskog grada 1950 godine je obeležio moj život od onda – do sada (2017).

1950 mi je umro otac i prisustvo Druga Gaje je zauzelo tu funkciju u mome životu.

Meni 6 godina, Gaja me stavio u krilo pri lekarskom pregledu kad je doktorka rekla, ovoga na operaciju krajnika. Iskocio sam iz ruku zapanjenog Druga Gaje i otrcao u moj paviljon, obukao sve sto sam doneo: 3 majice, jednu kosulju, 3 para gaca i 4 para carapa, uskocio u sandale i otrcao do strazara na kapiji i zamolio ga da zove moju mamu telefonom. Mama je stigla za par sati da vidi sta se sa mnom desava a dotle niko nije uspeo da me pronadje. Majka na kapiji, Gaja usplahiren takodje a ja izadjem iz zbunja. Svima je laknulo, Gaja je rekao “ma salili smo se”, majka se smirila i ja sam ostao do kraja smene.

[Čitaj dalje ovde]

UTISCI SA ZIMOVANJA  NA PLANINI TARI I LETOVANJA NA OSTRVU JAKLJAN

Goran Čobeljić

Dom pionira Beograda pamtim po uspešnom organizovanju zimovanja i letovanja i po njegovom čuvenom direktoru drugu Gaji (Radomiru Gajiću). Drug Gaja je bio pravi čovek na pravom mestu. Voleo je posao koji je radio i obavljao ga je sa strašću. Imao je izvanredne organizatorske sposobnosti, ogromnu energiju kojom je pokretao sve sa kojima je radio i saradjivao. Njegove zamisli su sprovodili vaspitači, difovci (uglavnom nastvnici fizičkog vaspitanja koji su završili Državni institut za fizičku kulturu-DIF i koji su bili zaduženi za sportske aktivnosti i sportska takmičenja), zatim drugo pomoćno osoblje, kuvarice i deca koja su iz svih krajeva naše zemlje dolazila da provedu raspust u organizaciji Doma pionira. Bio je veoma uspešan u tome da nas nauči disciplini, naročito radnoj disciplini i odgovornosti, organizovanosti, zajedništvu, drugarstvu. Učio nas je da volimo otadžbinu, naučio da pevamo himnu horski složno i snažno, pošto je i sam izvrsno pevao, kao i mnoge druge pesme iz raznih krajeva Jugoslavije. Bio je istovremeno i strog i nežan. Znao je da kaže: „da udarim-hoću!“, i da to učini kad proceni da je potrebno i korisno, ali i da nas pomiluje i pokrene na razne aktivnosti  lepim rečima.

.... A šta je bilo dalje? Pročitajte sve o dramatičnim događajima koje Čobelja mlađi opisuje u tančine!

Драгош Калајић

Некада познат Јакљанцима по песми скованој једне давне зиме на Тари. ”... Калаја и Слободанка направише лом! А Гаја шта је мого? Он викао је много! А они млади заљубљени воле се и сад!... ” (Ко се још сећа ове песме?).

Био је сликар, глумац, политичар.

Погледајте на Интернету ко је био Драгош Калајић за живота! Неке од занимљивих страница су следеће (мада их има много више!!!):

Vikipedija, Dragoš Kalajić, Ogledalo XX veka: Planeta Mašina, Novinski isečci o Dragošu Kalajiću, Српска митологија (текстови и слике),

Покријем се јорганом и памтим

Зоран Симјановић отворио изложбу ”Почеци рокенрола у Беогаду”! Читај даље ОВДЕ:

Шета(ј)мо Србијом

Извештај о изложби уметничких фотографија Хаџи Душана Глушца и Тривка Тиће Савића у Торонту. Читаје даље ОВДЕ

Ivan Mrdjen

Jedno sasvim lično sećanje na Jakljan

Za Jakljan sam prvi put čuo onda kad sam stupio na tlo ovog južnodalmatinskog ostrva iz grupe Elafiti, površine 3,4 kvadratna kilometara, dugog 5,1 sa obalom dugom 14,6 kilometara i najvišim vrhom od 222 metra.

Namerno iznosim  ove suzvoparne brojke, jer su one jedino što ostaje nepromenjeno u razmišljanjima o Jakljanu i onih koji ga vole i onih koji ne vole njegovu istoriju, i onih koji ga sanjaju i onih koji bi želeli da ga potisnu iz svojih sećanja... (Čitaj dalje OVDE)

Хаџијини рецепти

Са уживањем објављујемо Глушчеве рецепте од којих ћете гарантовано прсте да полижете --> ЧИТАЈ ОВДЕ

Ovo je prva strana za Jakljanski kuvar! Pošaljite svoje recepte! (Okačite ih ovde - vidi uputstva - ili pošalite Ančici: anamshane@speakeasy.net)

NOVI DOPIS: Alek Vučo šalje recepat za jednu VEOMA OZBILJNU Čokoladnu Tortu!!  Proveri recepat ovde!

Molim Jakljance da sad odmah posalju i recepat za jednu UZBUDLJIVO VESELU poslasticu. Ipak, što jeste, jeste: bolje se smejati nego plakati -- a pogotovo kad su u pitanju slatkiši! Možda neka PIŠINGER torta??

Предивне иконе Ненада Хубера

  Погледај и остале слике икона које је насликао Ненад. Окачене су сада на посебној страници на овом Викију. 

  Погледај ОВДЕ.

Vaterpolo

Dejan Simjanović - Sajmon

Danima razmisljam o tim vremenima i ova jucerasnja lepa prica na Mickovom linku o Gaji me je isprovocirala. Godinama sam  hteo da napisem  nesto o tom coveku koji je stvarno bio fascinantan. Gledano iz danasnjeg  ugla,mada je lako sada biti mudar, Gaja ili je mozda postenije Drug Gaja, je potpuno neshvatljiv. Ta kombinacija posvecenosti, i tvrdoglavosti, misiji i vaspitnim zadacima  za koje je bio ubedjen da mora da sprovodi me je vec onda intrigirala i dan-danas mi nije jasan.  Zato cu napisati pricu o vaterpolo utakmici sa Sipancima odigranoj u julu (ili je bila mozda druga smena) 1966. godine.

Stigosmo na Jakljan i ispolagasmo plivacke ispite i difovci Ibra i Djoka, nas koji smo dobili crveno-crnu traku (plivacka elita dobro plivanje sva 4 stila, ronjenje i skakanje u vodu), odmah organizovase da uvezbavamo tehniku  vaterpola.

[čitaj dalje ovde]

Pupak Sveta

napisali: Biljana Šerbedžija, Smiljka Blažin i Nenad Huber

Kažu da jedno ostrvo u Južnoj Americi zovu - "Pupak Sveta". Domorodačko stanovništvo veruje da je život nastao baš tu, da su odatle krenuli prvio ljudi.

Jakljan je za mnoge od nas "Pupak Sveta". Samo tu je moglo da se doživi ono sto se nama dogodilo u detinjstvu. To je bio iskorak u život, medju vršnjake, da se zauvek zapamte neke večne istine, u, za ono vreme, sasvim oneobičenim prilikama: "Nije sve što je tvoje preče od onoga što je naše..." i da ne navodimo Gajine govore na zboru....

[ČITAJ DALJE OVDE]

Pevajte stare Jakljanske pesme i slušajte neke od nas kako pevamo...

Otidite na vituelni Pecin Zulj!

Izveštaj sa Jakljana 2010

 Dragi moj Micko,  pre sat - dva sam ti poslao jedan set od 15-ak fotki snimljenih pre 3  nedelje na Jakljanu.  Eto i meni se ispunila davnasnja zelja pa smo posle 45 - 6 godina Vesna (i ona je Jakljanka , samo sto je onda bila

Marinkovic) i ja ponovo bili tamo. Naravno, pre odlaska detaljno sam proucio tvoje fotografije iz 2006. da bih napravio poredjenje. (Čitaj dalje ovde)

Прочитајте сећања:

Romanticna braca: Dugi i Toma

Selenitko Gusar

Blic intervju sa Simketom

Radovan Hirsl se seca letovanja i zimovanja sa Domom Pionira

Глушац се сећа Ликовне Секције

Селенитко се сећа Гаје и Јакљана

... види остале странице на менију десно....

SLIKE - stare i nove! (mozete da vidite na Mickovom Flickr-u)

Na primer: 

               6.2.2020

.2.2020     

Pošto je KOHoAK zaželeo da vidi mapu na kojoj će se pokazati gde se sve nalazimo po belome svetu, evo postavila sam ovu mapu koja će pokazati gde se sve nalaze ljudi koji dodju na ovaj sajt.

Najnovija verzija spiska Jakljanaca -  Mickov Excel File 31 mart 2020   javite ako vam je adresa promenjena, 

Hadzi Micku  na jojkicmilan@gmail.com

   JAKLJANCI JANUAR 2020a.xlsx    Dom Pionira gde smo bili a gde smo sada 2017.xls    (klikni 2 puta da se lista otvori)