Ja sam od 1958 do 1961. isao na Jakljan i Taru.Samo
cetiri godine. Na Jakljanu I po dva meseca.
To je najbolje sto je moglo da se desi svima nama koji smo tada rasli i
otkrivali svoje svetove. Jakljan je bilo,kao u bajci,
Kraljevstvo u kome smo mi bili ljudi a Gaja kralj. Kombinacija Petra
Pana, Makarenka i Save Kovacevica.
On je stvorio atmosferu u kojoj
smo, zasticeni, sigurni, motivisani bili u (pozitivnoj) akciji,da se
takmicimo u svemu.
I da za to budemo nagradjeni. Ponekad kaznjeni .Partizanska
noc, izleti, ciscenje zaliva od palastura, osvajanje vrhova, organi-
zovanje priredbi u Sipanu za Dan ustanka 27.jula, cak I odlazak po hleb
kod vojnika na Sipanu - u svemu je bila akcija,
Igra, avantura, moguc podvig. Film Djidjin ili sportska takmicenja, citanje
dnevnika. Svi su bili manje ili vise pokrenuti u nekom
Smeru. Znao se red: ko su stariji a ko mladji, ko je bolji, ko je osvojio
tri imena, ko je Titova grupa itd. Kaznjeni nisu nikada
bili osramoceni ili unizeni. Da, igrali smo Hamleta kod crkvice . Hamlet
je bio Cole koji ce postati kriminalni inspektor,
Cveja je bio Horacije, Branko koga nikada kasnije nisam sreo je igrao
nekog, ja sam bio Fortinbras. Posto smo od kostima
imali cebad i carsave, a osvetlenje je bila smola u konzervama, cim sam
izasao moj "kostim" zapali vatra iz konzerve i
Gaja odmah prekine predstavu. Ko li je bio Ofelija ?
Najvaznija je bila atmosfera koju je stvorio Gaja. U toj
atmosferi smo mi otkrivali neverovatna saznanja.
Bio je jedan Amerikanac, Srbin iz Amerike, dobrocudan i glup. Kakvo je to
bilo veselje. Zaista necu vise, za prvi put.
Mi, izvesno, imamo cega da se secamo, cak i bez ulepsavanja. Mnogo je bilo
lepo.
Selenit