Ivan Lazarević                                                       (vrati se na pocetak sajta)

Zato je važno pitanje šta dve osobe traže u tom odnosu? Da li samo telo za telo, ili su motivi traženja prostitutke i bavljenja tim poslom mnogo složeniji? Rekao sam traženja i bavljenja, jer su to dve strane iste medalje. Neko će reći, pa da,  da prostitutki nema, ne bi bilo ni klijenata, drugi će reći, naravno, da nema onih koji bi da plate, ne bi bilo ni prostitutki.

Ovo se savršeno uklapa u stari zakon tržišta koji kaže da svaka ponuda stvara sopstvenu tražnju, ali i obrnuto, svaka tražnja stvara sopstvenu ponudu. Zato je teško reći šta jedno drugo uslovljava, pa je najbolje prihvatiti dijalektičku formulaciju da nastaju istovremeno ili sa tako malim razmakom koji tu razliku čini besmislenom, baš kao i zaljubljenost dve osobe koja praktično nastaje istovemeno čega one nisu svesne. Ovo je nekako lepše poređenje nego pitanje šta je nastalo pre - kokoška ili jaje. Prostitutke i klijenti u praktičnom smislu nastali su istovremeno.

Ono što kolokvijalno podrazumevamo pod pojmom prostitucija, postoji od kada je sveta i veka i postoji svuda na kugli zemaljskoj. Epitet - najstari zanat na svetu koji se nalazi i u naslovu ove knjige - nastao je zbog toga što je reč o znanju i umeću koji omogućavaju nastavak vrste, pa da nema tog umeća teško da bi postojao bilo koji drugi zanat odnosno umeće. I mi uostalom! Ono je uslov ili još bolje rečeno preduslov svih ostalih zanata. Zato i jeste najstarije! Sa njim u genima svi mi, i muskarci i žene, se uostalom i rađamo. To je nešto što se ne uči. Seksualni nagon, koitalni pokreti i položaji dati su nam genetski. I onaj ko ne ume da sabere dva i dva, zna kako se rade  “one stvari”.

Pošto želim da pišem o prostituciji i prostitutkama moram da prihvatim za sebe samog neku makar radnu definiciju, da neke žene ili muškarce (da ih ne diskriminišem)  ne svrstam u prostitutke, jer se u usvojenu definiciju ne uklapaju, a zahvalna su i primamljiva tema za pisanje. Ili pak da neke ni krive ni dužne u tu kategoriju uvrstim. Ruku na srce, šta god da mislimo o ovoj temi i ma koliko liberalnih i širokih shvatanja bili, niko od nas ne bi voleo da ga nazovu prostitutka u bilo kojoj varijanti, a izraza ima užasno mnogo kako u srpskom jeziku, tako i u svim drugim jezicima.

Metodološki posmatrano, pitanje definicije zaista nije naivno i od nje mnogo toga zavisi.

U ovim razmišljanjima izgleda nisam mogao da pobegnem od ekonomije pa sam spreman da kažem  da je sve čime se bavimo prostitucija, samo je tehnologija drugačija. Pa čak i etimologija* reči prostitucija daje mi za pravo. Prodavanje svojih sposobnosti i osobina predstavlja i jedno manje ili više javno izlaganje sebe (poslodavcu shvacenom u najširem smislu) što čini osnovno značenje latinskog glagola prostituere, pa svaki posao koji u  u dominantnoj  meri nosi u sebi javno izlaganje jeste na neki način prostitucija.

U prilog ovoj tvrdnji navešću ovde jednu intrigantnu misao Čarlija Čaplina: “Ušao sam u ovaj posao (glumu) zbog novca, a i umetnost je izrasla iz toga. Ako sam ovim rečima ljudima razbio iluziju žao mi je, ali to je istina!”

Dakle, i dalje sam spreman da tvrdim da je mnogo toga prostitucija, naročito kad je reč o zanimanjima koja u sebi nose elemenat javnog “izlaganja”, ali ovde ću se ipak zadržati na jednoj poznatoj “tehnologiji”. No, zato ću ovde, u knjigu pred vama, da u prostituciju uključim i sve što po mom mišljenju i osećaju tu spada, ma kako se to nekome ne sviđalo i ma kako jeretički izgledalo. Bojim se da će ovde nekome izgledati da je i sam seks poistovećen sa prostuticijom, jer je linija razgraničenja seksa, ljubavi, novca i prostitucije u osnovi vrlo tanka, ali i takva ipak protkana zabludama i neshvatanjem šta je ljubav, a šta seks, šta je potreba za ljubavlju, a šta potreba za seksom i fizičkim spajanjem.

Setimo se samo antologijskog Bunjuelovog filma - Lepotica dana, sa Katrin Danev koja je briljantno odigrala ulogu prostitutke koja je tim poslom počela da se bavi isključivo iz unutrašnje potrebe i želje da zadovolji svoj mazohizam, jer novac joj ni malo nije bio potreban. Da li je ona samo žena koji voli to što radi ili prostitutka, a taj posao posmatrano sa strane, iako njen paravan, klasična prostitucija?

Sa druge strane, prostitucija se zaista ne može posmatrati i kao nešto samo za sebe, kao skup spoljašnjih manifestacija (na pr. socijalno poreklo prostitutke, njeno obrazovanje, starosna dob, deklarisani motivi izbora tog posla, običaji i navike, religiozna i seksualna opredeljenost, odnos prema higijeni, njeno mišljenje o njoj samoj, njena fiziološka i anatomska profilisanost - promene izgleda, glasa, kože, stanje polnih organa, polne bolesti, i td., pitanje javnih kuća u bilo kojoj formi i ulice kao mesta prostitucije, makroi i podvodačice, trgovina belim robljem, oblik i organizacioni način prostituisanja, odnos okoline prema njima, crkve, kao i javnih službi - policije, zdravstva, političkih partija, zakonodavstva...) izolovan od svega okolo, van istorijskog konteksta, bez priče o njenom nastanku i činjenice da je prostitucija bila i deo stare seksualne etike i možda seksualne inicijacije. Počeo sam sa nabrajanjem nekih pitanja i iznošenjem činjenica što više služi da pokaže da je reč o složenom pitanju koje tangira skoro sve oblasti javnog života, ali i naše pojedinačne živote. Reči o tome biće kasnije, to su za pisanje o ovome u nekoj razumnoj meri nezaobilazne teme, ali ono što je najvažnija tema jeste - unutrašnje biće prostitucije.

Primetili ste da nisam pominjao klijente, da sam u onim tzv. spoljašnjim manifestacijama govorio samo o prostituciji iz ugla jedne strane. A šta je sa klijentelom? Gde je tu ona? Tu smo svi mi sa one druge strane - potencijalni ili stvarni, povremeni ili redovni. Zašto neko traži usluge osobe koju nazivamo prostitutka kog god pola da je. Aktuelna situacija, ali i istorijski razvoj, daju nam za pravo da podjednako tretiramo i muškarce i žene - bez obzira na seksualnu orijentaciju - heteroseksualnu, ali i homoseksualnu.

Istina o prostituciji i njenom unutrašnjem biću nalazi se u preseku ta dva skupa – prostitutke i njenog klijenta, u onome što im je na neki način zajedničko, onome što ih neodoljivo privlači jedno drugom već hiljadama godina. Da bismo taj presek našli, prošetaćemo se najpre kroz istoriju, obići planetu da vidimo kako je to izgledalo po belom svetu, ali naravno, nećemo zaboraviti ni naše vreme i ovo mesto pod suncem. A u vezi sa našim vremenom i ovim mestom, najzanimljiviji komentar koji sam dobio kad sam jednom prijatelju nagovestio pisanje knjige o ovoj temi, bio je: Slušaj, ako želiš da ti ljudi čitaju ovu knjigu, daj na kraju adresar  i brojeve telefona  javnih kuća i dobrih ženskih. To je jedini način da ne pogrešiš!

Videćemo da li je bio u pravu, adrese i brojeve telefona nisam dao, ali  verujem da će čitaocu i bez toga ova knjiga biti zanimljiva, jer će se ovde naći i prigodne priče, kao i psihološko-erotski aspekt prostitucije, jer će tema erosa, motiva života, seksa,  koja prožima ovu knjigu po prirodi stvari biti  vrlo prisutna. A svako će se na neki način ovde i pronaći, bilo kao klijent bilo kao potencijalna prostitutka, ako sebi postavi dva prosta, a vrlo “ljudska”  pitanja:

Da li bih ja to mogao da radim, da dozvolim da me u tom trenutku neko “ima” za pare, na način na koji on to želi i šta je to zbog čega ne bih mogao?

I: Da li bih ja mogao da odem u krevet sa nekim i da mu za to platim, a šta je to što me eventualno sprečava?

A, verujem da se velika većina od nas bar jednom u životu već našla u situaciji da se tako nešto i zapita. Nije od značaja da li je to i realizovala, to samo govori o nedostatku hrabrosti ili strahu od nečega, bitno je da je sebi postavila to pitanja. Siguran sam da se niko nije zaustavio samo na ovim pitanjima ako ih je već postavio, nego je verovatno postavio sebi još neko. To je prvi korak ka otvaranju lične Pandorine kutijice u kojoj se nalazi naše malo intimno zlo, naš privatni grešni život i grešne misli, tajne nikom ispričane i pokazane, i koje možda nikad i nikom neće biti ispričane ili pokazane, osim možda nekoj prostitutki, “zvezdi potrkovlja i suterena” za koju nas nije briga, što je jako bitan detalj odnosa klijent - prostitutka.

Ima i onih koji su tu kutijicu samo otškrinuli pa odmah zatvorili, ali to ne znači da nisu svesni svega onoga što se u njoj nalazi. Ili još bolje rečeno, ti koji su je zatvorili i te kako su svesni te unutrašnje podeljenosti na javno i tajno, telesno i duhovno, dozvoljeno i zabranjeno. Kao i  nagona za seksom koji pulsira u nama i stalno nas na sebe podseća, pa ne možemo da ga se oslobodimo koliko god da to možda želimo, koji nas često unutra deli, koji nam onemogućava da se spojimo sa čovekom u nama i da živimo život  u svakom trenutku u skladu sa sobom. Na kojoj god da smo strani!

Ne želim ovde da morališem i da bilo kome držim lekcije o tome kako da se vlada, ali izvesno je da je jedna vrsta laži prisutna u svim tim odnosima prostitutka - klijent, bez obzira što je klijentu cilj istina i iskrenost bar prema sebi, da možda u tome nađe snagu i inspiraciju da bude drugačiji, bolji, tolerantniji, ljubazniji prema ostalima u svojoj okolini kao “vaš tihi sused”, da iživi nešto što na drugi način ne može, pri čemu svaki od njih možda sebi kaže, još samo ovaj put i nikad više, a o sopstvenoj podeljenosti misliću sutra. I onda navrat nanos pobegne od prostitutke sa kojom je bio do pre minuta. Ne shvatajući da od sebe ne može da pobegne gde god da se nađe, da je to sutra tako primamljivo, da svest o sutrašnjici i pokajanju, jer sebi ne možemo da opraštamo po prirodi stvari pošto to mora da uradi neko drugi, čini da budemo lenji i uspavani da živimo sadašnjost, a samo ona postoji. Opraštanje samom sebi ako baš želimo je najgori i najcrnji oblik nepotizma, “sukoba interesa”, jer vam niko nije bliži rod nego vi sami sebi.

Ili je prostitucija samo dokaz da čovečanstvo od pamtiveka  živi u velikoj zabludi i podeljenosti, i dokaz pogrešnog načina traženja onog što svi želimo, a to je – ljubav, ne shvatajući da je lepota ljubavi i u nesebičnom davanju sebe, a ne samo u otimanju, uzimanju i plaćanju!

Ali, može li se grešiti toliko dugo? Može li se hiljadama godina biti u zabludi? I to planetarnoj!!!!

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Hramovi gde se “radnja” odvijala bili su zgodno mesto, jer su predstavljali mesta okupljanja i svraćanja ljudi, pa se spajanje ponude i potražnje odvijalo bez ikakvih problema.

Postojala su dva osnovna tipa odnosa između klijentele i tih nazovimo ih sveštenicama ljubavi koje su svoje telo, a verovatno i svoja erotska i seksualna umeća darovala  onima koji su dolazili u hramove.

Ali, pre nego što se pozabavim ovom temom, ne mogu da ne pomenem jedan lep primer iz stare književnosti.

Postoji jedan divan, stari, sumersko-vavilonski ep po imenu Ep o Gilgamešu. Mnogo je stara ta priča, ali na neki način uvek i nova, jer je njena tema večna - ljubav, prijateljstvo i smrt.

Gilgameš, čovek bola i radosti, i sam delimično bog, kralj grada Uruka i njegove okoline, čuo je da u njegovim šumama prebiva Enkidu, čudno stvorenje, pola čovek, pola životinja - stvorenje neizmerne snage i spretnosti koje sa gazelama jede travu, a sa stokom pije vodu i koji lovcima pravi probleme. Lovci su se požalili Gilgamešu i on je smislio način kako da od njega napravi čoveka i dovede ga pred sebe. Način da dovedu Enkidua bio je zamišljen i kao mera njegovog  očovečenja. Enkidu je trebalo da provede šest dana i sedam noći sa sveštenicom iz Ištarinog hrama (Ištar je bila boginja plodnosti, ali i prostitucije, inače zaljubljena u Gilgameša), bludnicom, koja će ga, skinuvši svoju odeću, primamiti i otuđiti od stoke. Ona je razotkrila grudi, ponudila mu svoj stid otkrivši brežuljak radosti i primamila ga u zamku žene. Enkidu se odazvao žudnji i šest dana i sedam noći upoznavaše ženu, sjedinivši se sa njom u ljubavi. A tada, miran, zaisićen bujnošću njenog tela i njenim umećem bludnice, mogao je da sedne kraj njenih nogu, spreman da čuje njene reči, pogleda je pravo u lice i odazove se pozivu da napusti stepu i šumu. Životinje su sada uzmicale pred njegovim pogledom, osećajući iskonski da Enkidu više nije njihov i da je postao čovek od koga treba bežati. Bludnica, prostitutka, sveštenica čija je misija bila da zadovoljava strast i želju prolaznika kroz hram, uspela je svojim veštinama, od nečega što je bilo polučovek, da napravi stvorenje koje je kasnije u veličanstvenom odmeravanju snage sa  Gilgamešom, koji je mislio da je najjači čovek na svetu, ovoga zadivilo svojom hrabrošću i junaštvom. Gilgameš je počastvovao Enkidua prijateljstvom omogućivši mu da postane potpuni čovek. Ali, prvi korak ka očovečenju ipak je svojim veštinama učinila prostitutka iz Ištarinog hrama. Prava je šteta što pisac Epa nije detaljnije objasnio u čemu je bila tajna njenog umeća ljubavi. A očigledno je da je mnogo zanatskog znanja o muškom telu i načinu na koje ono funkcioniše, kao i o muškom načinu razmišljanja ona morala da poseduje.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Vrlo je moguće da su razlozi ritualne, obredne prostitucije bile u onome što defloracija nosi sa sobom, a to je pojava krvi.

Naime, mnogi narodi smatrali su da je krv koja se pojavljuje prilikom defloracije i cepanjem himena otrovna i opasna i da je treba izbeći u smislu da muž ne treba da bude prvi koji će se sa njom sresti. Zato se smatralo da je dobro da umesto muža tu ulogu odigra neki stranac, pojedinac ili čak grupa muškaraca. Taj prvi susret sa muškim telom često se pretvarao u ritual koji je bio javan.

Kad je reč o grupi muškaraca koja je na sebe preuzimal tu “nezahvalnu” ulogu prvoga, postoje zanimljivi običaji u redosledu pristupanja devojci. Negde je bilo potpuno svejedno, kao kad su na primer gosti na venčanju slobodno pristupali mladi i za to njoj ostavljali neki poklon, a negde je mesto u društvenoj hijerahiji određivalo redosled. Ali, i tu su postojale razlike - negde su prvenstvo seksa sa mladom imali najneugledniji članovi zajednice, a negde je bilo upravo obrnuto, pa je pravo prvenstva imao poglavica ili vrač. Ovaj običaj kasnije se zadržao u pravu vlastelina na prvu bračnu noć sa ženom koja je živela na njegovom imanju, a udavala se za njegovog kmeta.

Ius primae noctis, to feudalno “pravo prve noći”, vodi poreklo iz davnih vremena.

Zanimljivo je da je ovaj obredni i ritualni seks izgleda bio povezan i sa uvođenjem u seksualnu i životnu  zrelost kao jedan oblik inicijacije. U tom kontekstu eventualni orgazam sigurno je mogao da bude i oblik religioznog iskustva.

Međutim, mada izgleda paradoksalno, takvi obredi negde nisu zahtevali i stvarni seksualni odnos - njega bi zamenila vešta ruka nekog muškarca, neki instrument ili predmet falusnog oblika, kao onaj ritualni kamen malopre pomenut. Dobar primer za to je, mada ga datiramo sa XVI vekom, je gubljenje nevinosti u jednom kraljevstvu u Indiji, kroz falusni obred. Naime, devojku, jako mladu, sa napunjenih dvanaest godina, odvodili bi u hram u čijem prostoru se nalazio visok kamen ograđen drvenim rešetkama. Na tom kamenu nalazio bi se još jedan ovalni sa rupom u sredini, na koji bi se stavljala drvena palica sa oštrim vrhom. Preko drvenih rešetaka stavila bi se svila koja je zaklanjala događanja unutar tog ograđenog prostora. Unutra bi ušla devojka koja je trebalo da izgubi nevinost, njena majka i njihove rođake. Šta se između njih događalo, prilična je tajna, ali izvesno je da je devojka tim šiljkom sebi oduzimala nevinost, a himenalnom krvlju prskala to kamenje, čime bi se obred završavao. Devojka, koja je kroz idolopoklonički ritual izgubila nevinost postajala je Šivina nevesta, a onaj kamen sa šiljkom predstavlja je lingam (penis) personifikaciju Šive, hinduskog božanstva.(3)

A da bude još paradoksalnije, negde je defloracija izvođena vrlo simbolično tako što bi mladoženja gađao strelom okruglu metu crvene boje koja bi se nalazila iznad nevestine glave. Više je nego jasno šta je ovde cilj, a šta sredstvo koje dovodi do cilja. Simboličnost  je očigledna.

++++++++++++++++++++++++++++++++

Ali,  mada je nevinost u ono vreme negde, mada retko, bila vrednost po sebi, i nešto čega se muž ne bi odrekao, i mada kao što smo videli nije baš svuda bila na visokoj ceni iz raznih razloga, negde je bila baš težak hendikep - na Tibetu,  prema zapisima Marka Pola, muškarcima nije padalo na pamet da se žene nevinim devojkama, jer se smatralo da devojka koja nije imala predhodno seksualno iskustvo i koja nije naučila neke zanatske stvari u odnosu muško–žensko, neće biti dobra partnerka u kući i krevetu.

_______________________________________

Sve u svemu, obredna prostitucija pa i obredni seks spadaju u vrlo tajanstvene pojave ne samo prostitucije, nego svekolike ljudske istorije.

Ali, u stvari, tek je pojava novca u VII veku p.n.e. učinila posao obredne prostitucije mogućim komercijalnim poduhvatom širih razmera.

Novac, to čudo, taj reklo bi se đavolski uzum koji kao da upravlja našim životima i čini da svaki posao jako mnogo liči na prostituciju. Novac, koji se u našem misaonom sistemu odvojio od nas samih i živi svojim životom, čineći da naopako vrednujem stvari – za ono što je zaista vredno ne želimo da damo pare, a ono što ne vredi spremni smo da platimo skoro bez razmišljanja. Kako drugačije objasniti da su učitelji koji direktno utiču na budućnost naše dece kroz ono što im prenose jedva sastavljaju kraj sa krajem, a žene i muškarci, tema ove knjige ili neki treći koji sebe javno na neki drugačiji način izlažu, stiču mala bogatstva. Ali, u stvari nije novac kriv, nije novac loš,  nego naše misli i predstave o novcu, volimo ga a kažemo da je uzrok zla na svetu, skoro da ga obožavamo, a nazivamo ga prljavim. Optužiti novac za bilo šta, bilo bi isto kao optužiti atomsku bombu za razaranje Hirošime. Naša podeljenost je glavni uzrok svemu tome, a ne novac, kako se na prvi pogled čini. Naša podeljenost na telesno i duhovno. Naime, svakom našem postupku predhodi misao. Možda nije istina da se naš život sastoji u onome što radi naše telo, ali definitivno je tačno da je ono što radi naše telo odraz onoga za šta mislimo da čini naš život. Naše telo i njegovo ponašanje uvek su odraz stanja našeg duha i pokušaja da budemo odnosno bivstvujemo. A novac je samo neutralni posrednik. To na žalost mnogi ne shvataju.

++++++++++++++++++++++++++++++

Imao sam sreću da preko dobrog prijatelja koji je bio njena mušterija dođem do vrlo obrazovane žene koja se neko vreme bavila ovim poslom, koja je mogla jako dobro u svakom pogledu da razume ono što čini i ono što joj se događa, kao i da analizira i sebe i svoju klijentelu. Zato ovo što sledi nije obična priča.

Sada se ovim poslom ne bavi. To je iza nje. Slučajno je počela, zahvaljući neverovatnom sticaju okolnosti za koje je mislila da se događaju samo drugima. Ne garantuje da se neće u njega, ako poželi, ponovo uključiti (Ima načina, a naravno, zna i kako) ako se okolnosti opet “slože”. Kaže da niko ni za koga, pa ni za sebe, ne može ništa da kaže, niti da daje obećanja bilo koje vrste, koliko god moralan bio. Nikad ne reci nikad, mada joj sad ne pada na pamet.

Ne mogu da odstupim od već dosadne i stereotipne priče - da je vidite nikada ne biste pomislili da je to žena koja je, kako mi je rekla na početku, spavala sa preko dve stotine muškaraca i žena, i to za novac. Ne čudite se, žene su bile sa svojim partnerom koji je želeo pojačanje u krevetu. Nisam baš siguran u ovaj broj, prokomentarisao sam,  nasmejala se – kaže nije ni ona sigurna. Kaže, zamisli da sam ti rekla na pr. 1000. Kako bi reagovao? Šta bi onda mislio o meni? I ovako šta misliš, gledaš me i pitaš se šta je ova sve radila. Priznaj da je tako. Znam muškarce. Možda si ti izuzetak, ali dok se ne uverim ti si za mene običan, tipičan muškarac koji razmišlja samo kako da me odvede u krevet. A nije hiljadu, ne brini, mada to ništa ne menja. Dok govori, gleda me sa smeškom. Zna da imam gomilu pitanja i da jedva čekam da nastavimo. Mada i ovaj neobavezni i neobičan početak makar i sa brojem klijenata ima neke draži. Opušta više mene nego nju. Ona je definitivno savršeno opuštena. Sigurna u sebe. Ja sam taj koji ima tremu. Između ostalog i zato što sedimo u jednom kafiću i mene hvata “strah” da me neko ne vidi sa njom i ne pomisli da sam joj klijent, bez obzira što je bivša. Skupljam hrabost i kažem nešto u tom stilu. Odgovara, nemoj da me razočaraš. Umesto da budeš ponosan što si sa ovakvom “ribom” koja ti diže cenu, ti se ovde prepadaš. Dok si me čekao šta li si mislio, ko će ti doći? Kad si me video na vratima, priznaj da si pomislio, voleo bih da je to ona. Znam da se dopadam muškarcima. To je nešto što sam stekla u ono vreme. Vidiš, ja sam tebe odmah prepoznala.

++++++++++++++

Ja sam imao pripremljen koncept pitanja, a onda ni sam ne znam zašto, predložio sam njoj da izabere početak.

Mora da sam negde u glavi imao misao Luke M., mog školskog druga, radio-novinara koji mi je jednom rekao da je najbolje pustiti onog kome je nešto posao da priča o tom poslu. On je o tome sigurno više razmišljao. A i može da kaže nešto što tebi iz nekog razloga nije palo na pamet ili misliš da je nevažno ili se možda ustežeš.

Rekla mi je da je možda najbolje da krenemo od toga da je sa seksom počela kad je imala sedamnaest godina, da su joj prva iskustva bila lepa i da je zavolela seks. Smatrala je da tu treba da rasčistimo situaciju, jer kako je rekla nije bila silovana, nije imala traume bilo koje vrste, pa da se uklapa u poznate sociološke šeme ulaska u prostituciju, njena porodica nije bila ni siromašna, ni u čemu kao mala i kasnije nije oskudevala, bila je i dobar đak i kasnije student. Jedino što nije htela da mi kaže je koji fakultet je studirala i završila. Razumeo sam i nisam insistirao, mada to ostavlja mesto sumnji. Kasnije sam pokušao da kroz korišćeni rečnik prepoznam njenu struku, ali nisam uspeo. Ili je to vešto krila, ili....

Poštedela me je postavljanja takvih pitanja, sve mi je to sama rekla, pretpostavljajući da tako nešto i čitaoci treba da znaju, da bi mogli da razumeju njeno kasnije ponašanje.

+++++++++++++

Da li si ti nekad bio sa prostitutkom? Da li si nekad bio u rukama vešte profesionalke?

Odgovorio sam da nisam..

Pogledala me je kao da sumnja, a onda se nasmejala i rekla, da znaš da si propustio, ali kad sam te pitala nisam mislila na one kod Plavog mosta. Mislila sam na one koje se nalaze malo teže i do kojih ne mogu svi da dođu. I koje više koštaju, naravno. A onda je dodala - ni do mene nije mogao svako. Nadam se da ti je naš zajednički prijatelj to već objasnio. Kao i to da ti nikad neću reći sa kim sam sve bila. To je nepisani zakon ovog posla. Diskrecija je važna koliko i dobar seks ili da se ne postidiš što ćeš ovo da čuješ - dobar rad jezikom i ustima. A i šta će ti imena, nisi ti neki prizemni tračerski novinar, koliko sam shvatila ti si pisac, zar ne?

Naravno da mi je sve to rekao, a i nisam se postideo, odgovorio sam. To je bio i moj uslov za razgovor. Pametna, obrazovana prodavačica ljubavi. Naći ću druge kanale za one kod Plavog mosta. One će mi biti posebna priča. I one su deo tog folklora. Ako budem hteo. Tako sam mislio. A rekao mi je i za imena, da mi ne pada na pamet da pitam, dovoljno je što znam za njega i bolje da ne znam za ostale. To mi je sve bilo sasvim na mestu i toga ću se držati. Bio sam zahvalan mom prijatelju što me je tako lepo predstavio. I kao pisca, između ostalog!

Setio sam se onoga što sam pisao o gejšama. To sam joj i rekao. Odgovorila je da to naravno zna. Zaista je želela da steknem utisak o njoj kao osobi koja je mnogo toga pročitala.

Već je prošlo dosta vremena, popili smo po jednu kafu koju ja inače izbegavam, jer više volim čaj, i priznajem već sam bio željan da čujem taj početak priče.

Konačno je i to došlo na red.

Ona zapaljena cigareta već je bila dogorela do pola.

Rekla mi je da joj naručim flašicu kisele vode, iskoristio sam priliku i naručio i za sebe, pa smo sačekali da nam kelner to donese. U međuvremenu, zazvonio joj je i mobilni telefon, pa je nešto u njega tiho govorila. Taman je završila priču kad je došla i ta voda, pa smo nastavili. Tačnije, ona:

Jednu moju dobru drugaricu iz gimnazije zamolila je njena neka njena prijateljica da je zameni na telefonu u agenciji za poslovnu pratnju. Njen zadatak je bio da prima pozive, objašnjava kakve devojke imaju u agenciji, kako izgledaju, šta sve pristaju da rade i obaveštava ih o tarifama za određene seksualne usluge. Ima tu još posla, ali sve to je vrlo jednostavno, na pr. morala je i da organizuje njihovu pratnju do mesta gde čeka klijent, a i gazda se bio saglasio sa tom zamenom, pod uslovom da je ona obuči za kratko vreme. Ali, da te ne davim. I tako ta moja drugarica prihvati taj posao koji je još bio i dobro plaćen. Trebalo je da je zameni neko vreme, da ova njena ne bi izgubila svoje mesto. Razumeš. E, sad ova moja drugarica, kad je videla koliko poziva ima, koliko su devojke i žene u agenciji angažovane, prvo nije mogla da veruje, a onda se opustila i baš uključila u posao, obećavajući klijentima sjajne provode sa devojkama. U jednom momentu, kad su sve one bile zauzete, javio im se jedan stranac koji govori malo i srpski, njihov stari klijent i zamolio ako mogu da mu pošalju devojku u roku od jednog sata u hotel. Rekao je da sad ne pita za cenu, ali devojka mora da bude najkasnije za jedan sat u hotelu, da izgleda ovako kako ja sad izgledam i da govori engleski. Ja govorim i engleski, to ti nisam rekla na početku. I ova se setila mene. Posle mi je rekla da je kad je opisivao kakvu devojku želi, odmah videla moju sliku. Kaže, kao da je tebe tražio. Znajući da je meni novac bio baš tada neophodan za neke moje hitne troškove i sad bih rekla hirove koje roditelji nisu želeli da finasiraju, a bila sam se ispucala tih dana, nekako je uspela da me ubedi da ja odem i uzmem sve pare, samo da agencija ne izgubi klijenta, što zaista nije običaj. Ko zna, možda je to bilo i navlačenje na ovaj posao? A znala je da je veliki kavaljer i da devojci uvek ostavi dobar bakšiš. Sve je saznala za tih nekoliko sedmica koliko je radila tamo.

==========================

Ovu osobu zvaćemo Vera. Dakle, izvesno je da znate da se ona tako ne zove. Ali, to i nije bitno. Bitna je njena priča, kako je počela moja sledeća sagovornica?

Ona je mlada  žena rekao bih oko tridesetpet-šest godina, mada možda ima i manje. Deluje uredno, pristojno i dobrodržeće. Jedino što može da zasmeta su bore oko usana i očiju, ali ko ih nema. Nije baš lepotica, da ne detaljišem, ali je prilično dobro građena. Ima i lepe prste i dlanove. Ni nju neću detaljno opisivati. Deluje obično i može da vas podseti na komšinicu iz susedstva koja ima muža službenika i dvoje maloletne dece u školi. Liči i na domaćicu koju srećete na pijaci. Ne biste obratili pažnju na nju da je sretnete na ulici. Ali, izvesno je da deluje toplo i nežno. I njena priča je priča obrazovane žene. Ona je apsolvirala, odnosno odslušala IV godinu nekih studija, ne znam kojih. Ne bi vam palo na pamet da je ona prostitutka koja se godinama bavi ovim poslom. U njenim očima se ne vidi da je lovac na muškarce. Njen način rada i početak bio je potpuno drugačiji. Ima stalnu klijentelu, koja se kod nje pretplatila mesečno, kaže nema ih mnogo, ali su redovni. I svi je za divno čudo čuvaju. Kaže muškarci mogu da budu dobri prijatelji, ako si i ti dobar i fer prema njima. Smatra sebe plaćenom ljubavnicom, a ne prostitutkom.

===========================

Moju sledeću sagovornicu upoznao sam preko treće osobe, mog prijatelja taksiste. Izgleda da moja reputacija poštenog i diskretnog čoveka značajno doprinosi tome da dolazim do žena koje mogu da upotpune priču o prostituciji. Čini mi se da bez njih ova knjiga ne bi bila kompletna i, ono što mi je bila namera, knjiga koja će dati i sliku onog unutrašnjeg bića prostitucije. Dok se ne čuje priča žene koja daje svoje telo, a možda i još nešto, za tuđe zadovoljstvo.

Ovu ćemo zvati Nada. A ne znam da li za ovu našu sagovornicu ima nade. Nisam joj to rekao. I šta je uostalom nada?

Nije važno gde smo se sreli, zamolila me je da to ne pominjem. Naravno, ispoštovaću njenu želju. Inače, naš razgovor je trajao duže nego što će ovde biti prikazan. 

Ona je prosta i jednostavna osoba, ima samo osnovnu školu. Njeni klijenti su manje više takvi kao što je ona, ali ima i potpuno drugačijih, što bi trebalo da bude potpuno neočekivano. Ali, možda i nije.  Deluje užasno obično, sad malo ispijeno, ima u izrazu, a naročito oko usta jedan namešteni grč, koji ne znam kako da opišem. Nekog proračunatog  iščekivanja. Kao lovac koji vreba žrtvu, ne može da ga se oslobodi, iako ja nisam njen klijent. Ko zna možda misli da jesam potencijalni. Njena priča počinje kad je izgubila posao, razvela se od muža i praktično ostala na ulici. Inače, ni ona nije iz Beograda. Dece, kaže nema. Želela ih je, ali sad misli da je bolje što ih nema. Kaže, možda bi mogla samo da im pruži ljubav i ništa više, a život je naučio da to na žalost nije dovoljno. Sve što ti treba ovde mora da se plati. Zato ne veruje ni u ljubav. Ne veruje ni muškarcima. Za nju je ovo samo posao i ništa više. Tako je kaže bilo i prvi put kad je legla za pare. U stanu jedne žene iz kraja, koja joj je i našla prvu mušteriju. Osetila je da je spremna na sve i da će lako pristati na to. Naravno, ta žena je odmah uzela svoj deo. Ni kod nje nije bilo džabe.

============================

Svetlana – Priča jedne majke!

Ovo je surova i bolna priča majke kojoj se ćerka, do tada besprekorno dete, upustila u posao koji je tema ove knjige. Ona je i pouka i poruka svima nama da se tako nešto može svakom dogoditi i da nikad ne treba reći nikad, šta god da je u pitanju. Kao što nam dete do tada uzorno, može postati loš đak ili narkoman, tako se može upustiti i u posao prodaje svoga tela i mladosti.

Ovo je takođe priča o majci koja se zbog toga i sama upustila i jednu rekao bih opasnu avanturu, sa željom da otkrije tajne ovog posla i da iz njega izvuče ćerku.

Ali, ovo je i priča žene koja misli da ovo treba da bude zabeleženo u nekoj prigodnoj knjizi za sva vremena, jer je ubeđena da takvih slučajeva ima jako mnogo, a da se o njima iz raznih razloga ne govori.

Ova emocijama duboko protkanana životna drama ide njenim rečima, nisam ispravljao priču osim samo na mestima gde sam iz gramatičkih i sličnih razloga morao da intervenišem. A takvih je bilo zaista malo i više su rezultat  emocionalnog stanja, flashback-ova, sećanja koja su joj  navirala, uzbuđenja dok mi je to saopštavala, nego nepoznavanja jezika i njegovih pravila. A to je toliko ljudski.Videćete i da je ona često u situaciji da preispituje sebe, svoje stavove i svoje sumnje. Ima sigurno i suvišnih pitanja i dilema, koji možda remete dinamiku teksta. Ali, i to je vrlo ljudski!! Literarna korektnost možda i nije najvažnija. Uostalom, prepoznaćete i razliku u stilu.